Пресуда плод трикова судија

Бањалука - Судија Хашког трибунала из Замбије Приске Нијамбе истакла је у издвојеном мишљењу на првостепену пресуду пензионисаном генералу Војске РС Здравку Толимиру да је он осуђен прихватањем доказа који не би подржавали закључке двоје чланова судског вијећа ако би се примијенило начело ван сваке разумне сумње.

Судија Нијамбе, коју су приликом доношења пресуде прегласала преостала два члана судског вијећа, позивајући се на класичне правне принципе и наводећи доказе предочене током суђења убједљиво доводи у питање основаност свих главних тачака пресуде. Цитирајући јуриспруденцију самог Хашког трибунала, Нијамбе истиче да оптужени не може бити проглашен кривим осим ако је то једини разумни закључак, који се у "случају Толимир" не може извести.

Судија Нијамбе је упозорила на опасност од све чешће праксе прихватања исказа свједока сарадника наводећи да се за њих мора претпоставити да теже прибављању неке користи, бар смањењу казне, када улазе у нагодбу са тужилаштвом.

- Закључујем да су искази неких од тих свједока Момира Николића и Дражена Ердемовића обезвријеђени сопственим интересом - навела је Нијамбе.

Николићев исказ је био једини или главни извор на којем се заснива велики број кључних теза два члана судског вијећа.

У вези са исказом четворице бивших припадника холандског батаљона и посматрачке мисије УН, који у свим сребреничким предметима рутински и увјежбано наступају као свједоци оптужбе, судија Нијамбе изражава висок степен скепсе у вези са њиховом објективношћу и указује на недостатке независних доказа за велики дио њихових тврдњи.

Када је у питању дио пресуде који говори о природи сукоба у Сребреници, судија Нијамбе наводи да се већина у судском вијећу послужила триком тако што се за потребе својих аргумената ослања на садржај директиве 7 у којој се говори о сребреничкој операцији игноришући каснији оперативни план садржан у директиви 7/1, гдје се не појављује непримјерена терминологија у вези са стварањем немогућих услова за становништво Сребренице.

- Већина је једноставно бирала изворе који су ишли у прилог њиховој тези изостављајући све оно што томе противрјечи. Заштићена зона није била демилитаризована и самим тим енклава није могла да задржи претежно цивилни карактер. Aкције које је предузимала Војска РС зато се не могу у начелу сматрати као напади на цивиле. Из тога произлази да напад на Жепу није имао за циљ цивилно становништво. Не усвајам гледиште да су енклаве могле остати неприкосновене док истовремено пружају уточиште за операције које изводи Aрмија РБиХ. Самим тим не слажем се са налазом већине да се сваки напад на енклаву има нужно рачунати и као напад на цивилно становништво - истакла је судија Нијамбе.

Хашки трибунал је осудио Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над муслиманима у Сребреници и Жепи 1995. године. Толимир је као члан удруженог злочиначког подухвата проглашен кривим за геноцид, удруживање ради почињења геноцида, истребљење, убиства, прогон и присилно премјештање.

Флиге и Миндуа

Предсједавајући судског вијећа био је њемачки судија Криштоф Флиге, који је у интервјуу њемачком "Шпиглу" 2009. године јавно поставио питање сврсисходности коришћења израза геноцид за ситуације у којима би масакр или масовно убијање били потпуно адекватни термини. Послије протеста сребреничког лобија Флиге је напустио судско вијеће које је судило Радовану Караyићу. Послије периода неактивности именован је за предсједавајућег судског вијећа које је осудило Здравка Толимира, а управо је Флиге потписао да се у Сребреници догодио геноцид.

Члан судског вијећа Aнтоан Миндуа из Конга дјелимично је издвојио мишљење на пресуду Толимиру, наводећи да се институт удруженог злочиначког подухвата не помиње у Статуту Хашког трибунала. Миндуа је ипак прихватио учешће Толимира у удруженом злочиначком подухвату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.