Фото: Препоруке ревизора нема ко да прегледа
Сарајево - Извјештаји о финансијској дисциплини и поштовању аката у институцијама на нивоу БиХ у прошлој години требало би да до краја ове седмице угледају свјетлост дана, али би до даљег могли да остану мртво слово на папиру јер, због неформирања власти у Сарајеву, на дневни ред нису дошли ни ревизорски налази за 2017. годину.
У Канцеларији за ревизију институција на нивоу БиХ потврдили су да би ускоро требало да објелодане извјештаје о раду тих институција у 2018. години, у којима ће, као и сваке године до сада, бити направљен пресјек стања у вези са трошењем новца свих пореских обвезника, поштовањем закона и реализацијом препорука које су ревизори њиховим руководиоцима дали у ранијим налазима.
Имајући у виду да се, према правилу, о извјештајима изјашњава Парламент БиХ, односно надлежне комисије које још нису ни формиране, тренутно је неизвјесно колико ће времена проћи прије него што ревизорски налази дођу на дневни ред.
Из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) већ упозоравају да је блокада у конституисању и раду власти у БиХ почела да озбиљно утиче на различите аспекте функционисања система те да ће на крају, како истичу, оставити и озбиљне посљедице на живот грађана.
Због, додају, неконституисања и нерада парламентарних комисија, које су одговорне за разматрање ревизорских налаза, нису размотрени извјештаји ни за 2017. годину, нити организоване расправе с одговорним особама из институција чији је рад оцијењен негативном оцјеном или мишљењем са резервом. С друге стране, канцеларије за ревизију, према зацртаном плану, већ објављују и парламентима шаљу извјештаје за 2018.
То значи да, како подвлаче, федерални и Парламент БиХ неприхватљиво касне у обављању те значајне функције, а то је контрола ефикасности и законитости трошења новца у институцијама, чиме се додатно проширује простор за некажњено кршење закона и корупцију унутар институција власти или оних које оне контролишу.
- Парламентарних комисија још нема, а један од њихових кључних задатака је да доносе закључке и предлажу одређене санкције за институције гдје постоје индиције за несавјесно пословање. Имамо озбиљан проблем, и то мора бити ријешено. Потребно је доста више пажње посветити закључцима које дају комисије јер смо имали случајева и да ни оне не буду спровођене на терену како би требало. На то ћемо и ми ставити акценат јер желимо да знамо шта се дешава након што буду донесени закључци. Не смију остати само на папиру. Мора постојати одговорност - казала је “Гласу Српске” пројект менаџер ЦЦИ-ја Јасмила Селимовић.
Од ревидиране укупно 74 институције на нивоу БиХ, ревизори су лани за њих четири дали мишљења са резервом и скретањем пажње, 56 институција је добило позитивно мишљење уз скретање пажње, а 13 чисто позитивно мишљење, док негативних оцјена није било. Мишљења са резервом добила су министарства иностраних послова, одбране те цивилних послова, као и Институт за акредитовање БиХ. Те четири институције су у 2017. години потрошиле готово 340 милиона КМ, односно око трећину буџета.
На то да власт мора бити формирана што прије указују бројни политичари, али до тога није дошло ни након готово девет мјесеци од посљедњих избора јер нема договора међу изборним побједницима. Кочничар, према ставовима СНСД-а и ХДЗ-а, јесте СДА, док из те партије прст упиру махом у СНСД.
Најчешћи налази ревизора
* слабости система интерних контрола
* непрецизна правила и процедуре потрошње и понашања која остављају простор за ненамјенско коришћење јавних средстава
* нетранспарентно запошљавање
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.