Преполовљена потражња за сезонским радницима

БAЊAЛУКA - Понуда сезонских послова, који су за велики број становника Републике Српске љети главни извор прихода, ове године је сведена на минимум.

Највише сезонских радних мјеста претходних година отварано је у пољопривреди, али ратари кажу да ће због временских непогода ове године тешко покрити и основне трошкове, па о запошљавању надничара и не размишљају.

Студенткиња Маријана В. каже да је ранијих година током љета берући јабуке и крушке могла да заради новац за одлазак на море. Ове године није успјела да заради ни за џепарац.

- Овог љета уопште нема посла. И оно што је било трајало је неколико дана, а зарада је никаква. Успјела сам да радим тек неколико дана - каже Маријана.

Ни њене колегинице у другим градовима, каже, нису имале више среће, јер посла једноставно нема.

- Распитивали смо се и за сезонске послове у другим земљама, али смо сазнали да ни тамо понуда није много боља - каже Маријана.

Пољопривредници у Српској, који су претходних сезона ангажовали надничаре за сакупљање сијена, окопавање поврћа или бербу жита, већину тих послова ове године су обавили сами.

- Једноставно нам се не исплати запошљавати сезонце, јер су приноси свега што је ове године засијано мизерни. Тако би само још више отишли у минус. Ионако не знам како ћемо прегурати годину - пожалио се ратар из Лијевча.

Суша која је у јулу погодила Српску нанијела је огромну штету пољопривредним културама, а процјењује се да ће пољопривредници бити у милионским губицима.

Виноградар Миленко Симић из Прњавора каже да су неповољне временске прилике утицале на приносе због чега многи пољопривредници ове године нису имали потребу да ангажују сезонску радну снагу.

- Многим пољопривредницима је сјетва пропала тако да нису имали потребе да ангажују сезонце које, поред свих других трошкова које имају, не могу да плаћају - рекао је Симић.

Ове године лоше су прошли и сезонци из РС који љети одлазе да раде на Јадран, јер је понуда послова у ресторанима и хотелима преполовљена.

У агенцијама за посредовање при запошљавању кажу да су млади ове године више него икад заинтересовани за повремене послове, али да је понуда незапамћено слаба.

У агенцији "Спектар", која посредује приликом запошљавања сезонских радника из Српске у иностранству, кажу да су због лоше понуде ове године одустали од слања наших радника да раде на Црногорском приморју.

- Осим тога што је евидентан пад захтјева за сезонским радницима и услови рада за сезонце у другим земљама су веома лоши. Цијена рада на Црногорском приморју ове године једнака је или чак мања од цијене рада у Бањалуци, а радно вријеме је много дуже, него код нас, тако да ове године тамо нисмо ни слали раднике - рекао је директор агенције "Спектар" Мирослав Вукајловић.

Он је додао да је просјечна мјесечна плата конобара на Црногорском приморју 300 евра, што се може зарадити у просјечном кафићу у Бањалуци.

У агенцији "Спектар" кажу да су добили захтјеве за ангажман радне снаге из Русије, Aвганистана и Дубаија, али да наши радници нису одлазили у те земље.

- Од послодаваца нисмо добили гаранције да ће испоштовати све наведене услове према радницима - рекао је Вукајловић.

За сезонским пословима у великом броју трагају и студенти који љетну паузу настоје да искористе да би зарадили за студирање или одлазак на море. У студентској омладинској задрузи "СОС" у Бањалуци казали су, међутим, да је ове године преполовљена потражња за сезонцима.

- Овог љета смо имали незнатан број захтјева за сезонским радницима, а највише су преко "СОС" тражени радници за промоторске послове и послове пресељења. Није било послова на дужи период - рекао је директор "СОС" Миле Ерцег и додао да су дневнице за овакве послове износиле од 20 до 50 марака.

Да су могућности да се заради новац све теже потврдила је и предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић, која је истакла да услови пословања постају све тежи, односно да потреба за новом радном снагом ове године скоро да не постоји.

- Међутим, треба имати у виду да је сива зона економије посебно изражена у сектору угоститељства, трговине и грађевинарства, те да се у овим областима ангажују радници на црно тако да стање ипак није толико алармантно колико показују званични подаци - истакла је Мишићева.

Протеклих година најтраженији сезонски радници су били управо угоститељи, продавци воћа, комерцијалисти, радници обезбјеђења, агенти, промотори, анкетари и грађевински радници.

Према подацима Завода за запошљавање, за првих шест мјесеци ове године са евиденције Завода укупно је запослено 12.085 лица, а од тог броја 5.044 су засновали радни однос на неодређено, а 6.718 на одређено вријеме.

- Врло мали број лица је регистрован да ради на сезонским пословима, али та лица највећим дијелом се и воде као радници на одређено вријеме - навели су у Заводу за запошљавање РС.

Француска

Виноградари из покрајине Божоле, једне од посљедњих у Француској у којој се грожђе бере ручно, ове сезоне, која почиње средином августа, траже 50.000 берача.

У винограде који се простиру на 20.500 хектара доћи ће берачи из свих дијелова свијета. Жан-Ив Монтањ, задужен за пријем радне снаге, каже да велики број радника не долази због зараде јер је тарифа изузетно ниска и износи девет евра по сату, него због дружења и љубави према грожђу и вину.

Међу берачима има највише младих људи и студената, који за десетак дана брања грожђа зараде око 700 евра. Чести радници у покрајини Божоле су пензионери и радници који радећи на плантажама проводе годишњи одмор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.