Преминула Неда Арнерић

БЕОГРАД - Славна глумица Неда Арнерић преминула је данас у 67. години.

Снимила је више од 100 филмова, одиграла четрдесетак улога у позоришту, а за свој је рад добила велики број признања.

Уогом у филму “Сан” из 1966. године постала је прва дјечја филмска звијезда Југославије, а једна од њених најбриљантнијих улога била је у филму “Ко то тамо пева”.

У каријери дугпј готово пола вијека Неда Арнерић је остварила улоге које се памте у филмовима “Вишња на Ташмајдану”, “Ужицка република”, “Сутјеска”, “Валтер брани Сарајево”, “Варљиво лето ''68”...

Након велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога вијека услиједиле су улоге у у “Три карте за Холивуд” и телевизијској серији “Полицајац са Петловог брда”, које су јој донијеле славу и деведесетих.

За улогу Делфине у филму “Исправи се, Делфина” 1977. је добила “Сребрну арену” на Филмском фестивалу у Пули и награду Награда “Царица Теодора” на глумачком Фестивалу у Нишу.

“Златну арену” добила је на Филмском фестивалу у Пули (1988) за улогу у филму “Халоа -Празник курви” редитеља Лордана Зафрановица, а добила је награду “Павле Вјуисић” за животно дјело.

За своја остварења на филму 2009. године добила је “Плакету Југословенске кинотеке”.

Неда Арнерић је дипломирала историју умјетности на Филозофском факултету у Београду, а од 1985. до 1999. године водила је сопствену галерију “Атријум” у Београду. Била је народна посланица у Скупштини Србије (2000-2004).

Према првим информацијама, а које је пренео Блиц, глумица је пронађена у свом стану на Врачару, гдје је пронашао брат који је данас хтио да је обиђе.

Биографија

Дива глумишта важила је за љепотицу и секс симбол југословенске кинематографије.

Неда је је већ са 16 година уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професоре Миленка Маричића.

Међутим, није завршила јер је закон бранио да студенти прве и друге године снимају филмове и представе, а Неди су стизале бројне понуде које није могла да одбије.

Њени родитељи су инсистирали да буде факултетски образована јер су се плашили да неће имати од чега да живи када популарност прође, те је глумица 1980. године дипломирала историју умјетности на Филозофском факултету у Београду.

Неда се од малих ногу интересовала за разне видове умјетности.

Балет је учила код Данице Шетине која је била наставница и Локици Стефановић, а са 10 година је почела да похађа часове глуме у групи покојног глумца и редитеља, Бате Миладиновића.

Била је члан Дечје драмске групе Радио Београда и са 13 година је снимила свој први филм “Сан” и постала је прва дјечја филмска звијезда у Југославији.

Њен таленат је први увидео редитељ Пуриша Ђорђевић са ким је наставила да сарађује.

Године 1967. је добила улоге у филмовима “Ох, дивљино” и “Јутро” које је такође режирао Ђорђевић.

Тада се раме уз раме развијала са легендама глумишта Миленом Дравић, Љубишом Самарджићем, Мијом Алексићем, Љубом Тадићем, и другим великанима.

Услиједила је 1968. година када је снимила филмове “Sacultat”, “Вишња на Ташмајдану” и “Подне”. “Вишња на Ташмајдану” ју је прославила и смjестила у врх југословенске глумачке сцене.

Неда је постала култна фигура шездесетих година, а иако је имала само 15 година, одлично се снашла поред глумаца као што су: Радмила Савићевић, Чкаља, Велимир Бата Живојиновић…

Од 1969. године је живjела и радила у иностранству и по Југославији.

Родитељи су јој бранили да започне међународну каријеру, а често је истицала да им је на томе захвална.

Глумила је у филмовима “Cross country”, “Дивљи анђели” и “Време без рата” …

Године 1973. године је добила улогу у филму “Сутјеска”, гдjе је тумачила лик Јагоде.

Гостовала је често и у шоу програму “Образ уз образ” чији су домаћини били Милена Дравић и Драган Николић.

Године 1973. наступа у филму “Shaft in Africa” који добија статус култног, а чувене сцене у којима је нага начиниле су је секс симболом тога времена.

Наредне године остварује улоге у филмовима “L''Erotimabe” и “Ужичка република” који спадају у најзначајнија остварења у којима је учествовала. Након Снежане из “Грлом у јагоде”, Делфине у “Исправи се Делфина” (за коју је добила “Сребрну арену” у Пули” И “Царицу Теодору” у Нишу”, као и улоге у филму “Љубавни живот Будимира Трајковића” Неда је освојила филмску и телевизијску публику широм региона.

Наставила је да ниже улоге у “Госпођа министарка”, “Нешто из живота” ,”Ко то тамо пева”, “Недељни ручак”, “Мој отац на одређено време”, “Приче преко пуне линије” и “Јужна стаза”, те у легендарном филму “Варљиво лето ''68” гдjе је тумачила улогу лијепе библиотекарке Оље.

Године 1988. године је глумила у остварењима “Осми дан у недељи” и “Халоа - празник курви” редитеља Лордана Зафрановића. Филм говори о бурном љетовању брачног пара из Њемачке, Мајре и старијег професора Манфреда, које глуме Неда и Стево Жигон. Неда је за ову улогу добила “Златну арену” на Филмском фестивалу у Пули.

“Плакету југословенске кинотеке” за сва остварења на филму Арнерићева је добила 2009. године, а већ нарадне награду “Павле Вуисић” за животно дјело.

До 2016. године, Неда Арнерић је снимила преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту.

Познато је и да се глумица бавила политиком те се 1996. године политички активирала и учланила се у Демократску странку. Ишла је на протесте до 2000. године, а тада је упознала покојног премијера Зорана Ђинђића, који ју је позвао да буде члан парламента.

Године 2003. године била је умјешана у “Аферу Бодрум” јер је њена картица искоришћена за гласање иако је била на љетовању, а не у Скупштини.

Након Ђинђићеве смрти, престала је да се бави политиком не желећи, како је тада истицала, да јој она одузима драгоцијено вријеме.

Арнерићеву је брат у фебруару прошле године, након смрти мужа пронашао без свијести па је извјесно вријеме била збринута на ВМА, а четири године раније пала је са балкона свог стана.

Недавно је говорила за медије да је то све иза ње и да планира пут у Индију.

Имала је три брака, а смрт траћег мужа, како је признала, није могла да преболи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.