Европа суочена са све већим енергетским и финансијским ризицима

БАЊАЛУКА - Ново убрзање раста цијена у Европи долази у тренутку када Република Српска биљежи пад индустријске производње и слабији извозни резултат. Поскупљење енергената могло би додатно оптеретити домаћу привреду, која се већ суочава са неповољним кретањима у производњи и спољнотрговинској размјени.

Према најновијим подацима Евростата, годишња инфлација у еврозони у септембру је достигла 3,8 одсто, у односу на 3,2 одсто у августу и 2,2 одсто у истом мјесецу прошле године. Иста стопа забиљежена је и на нивоу Европске уније. Најизраженији притисак долази из енергетског сектора, гдје су цијене у еврозони биле 18,8 одсто више него годину раније, након раста од 14,3 одсто у августу. Оваква кретања могла би да закомпликују монетарну политику Европске централне банке (ЕЦБ). Ако се раст цијена покаже трајнијим него што се очекује, референтне каматне стопе могле би дуже остати на повишеном нивоу, а њихово повећање не може се искључити у случају нових притисака. То би се могло одразити и на еурибор, од којег зависе камате на дио кредита са промјенљивом каматном стопом. 

Додатну неизвјесност стварају финансијски проблеми великих европских економија. Јавни дуг Француске достигао је око 3,595 милијарди евра, односно 119 одсто бруто домаћег производа. Тај показатељ сам по себи не значи да је дужничка криза неизбјежна, али висока задуженост и политичке тешкоће у доношењу буџетских мјера сужавају простор за реакцију у случају новог економског удара. Шире финансијске нестабилности у еврозони могле би се одразити и на услове задуживања, инвестиције и тражњу на тржиштима од којих зависе домаћи извозници.

Република Српска у такав период улази са слабим резултатима индустрије. Према подацима Завода за статистику, индустријска производња у августу била је 11,1 одсто мања него у истом мјесецу прошле године, док је за период јануар-август забиљежен пад од 7,2 одсто. У односу на јул, десезонирана производња смањена је 9,2 одсто. Ови подаци указују на то да домаћа индустрија већ има проблем са одржавањем производне активности. Ако трошкови енергије и превоза додатно порасту, предузећа ће теже чувати конкурентност, нарочито на извозним тржиштима на којима се надмећу са произвођачима из већих економија.
Спољнотрговински резултати такође указују на неповољан однос увоза и извоза. Од јануара до августа ове године Српска је извезла робу вриједну око 3,47 милијарди КМ, док је увоз достигао око 5,32 милијарде марака. Извоз је смањен 0,4 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз повећан 7,8 одсто. Дефицит је износио око 1,85 милијарди КМ, док је извозом покривено 65,2 одсто увоза. Уколико енергенти и сировине из иностранства додатно поскупе, увозни рачун могао би бити већи, док слабији извоз ограничава могућност да се тај притисак надокнади већим приходима са страних тржишта. То је посебно важно за привреду која велики дио производње и пословања везује за европско тржиште.

Домаћи електроенергетски сектор представља још једну тачку ризика. Застој РиТЕ "Угљевик" због проблема са снабдијевањем угљем и његовом експлоатацијом могао би повећати расходе "Електропривреде Републике Српске" ако недостајуће количине струје буду морале да се надокнађују куповином на тржишту. Коначан ефекат зависиће од трајања застоја и цијена по којима би електрична енергија била набављана. Из Владе Републике Српске саопштено је да до марта неће бити поскупљења електричне енергије за домаћинства, док ће цијена за привреду бити повећана. Такав исход значи да би предузећа могла прва осјетити додатни притисак на трошкове пословања, док је за домаћинства најављено задржавање постојећих цијена у наведеном периоду.
Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић каже за "Глас Српске" да раст цијена енергената има значајан инфлаторни потенцијал. Утицај ће, према његовим ријечима зависити од трајања геополитичких сукоба, поремећаја у снабдијевању и брзине преношења трошкова горива на производњу и транспорт.  

- Могуће мјере за ублажавање ових притисака су смањење фискалних намета на нафтне деривате, контрола трговачких маржи и ефикасније инспекцијске контроле - поручио је Млинаревић. 
На могућност даљег раста цијена недавно је указала и Централна банка БиХ која процјењује да би инфлација у посљедњем тромјесечју 2026. могла достићи 4,1 одсто. У овој процјени издвојен је ризик од раста цијена енергената, али и могућност да се поскупљење хране са временским одмаком пренесе са иностраног на домаће тржиште.  

За Републику Српску кључно питање биће колико ће дуго трајати спољни поремећаји и да ли ће домаћа привреда успјети да их поднесе без додатног слабљења производње и извоза. Комбинација скупље енергије, виших трошкова електричне енергије за привреду и потенцијално скупљег задуживања могла би успорити инвестиције и ограничити простор за раст зарада. Домаћинства ће посљедице највише осјетити ако се ти притисци одразе на цијене основних производа и услуга.

НЕДОВОЉАН РАСТ ПЛАТА

Просјечна нето плата у Српској у августу ове године износила је 1.695 марака, док је синдикална потрошачка корпа достигла 2.936, па је зарада покривала свега 57,7 одсто потреба четворочлане породице. У односу на 2020. годину, када је просјечна плата износила 956 марака, зарада је номинално порасла за готово 77 одсто. Ипак, раст цијена умањио је стварни добитак грађана, док највећи дио породичног буџета и даље одлази на храну, за коју је у августу требало издвојити око 1.354 марке.

УПОЗОРЕЊА

Предсједница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард рекла је да ће инфлација у еврозони остати знатно изнад циљаног нивоа током прве половине 2027. године, првенствено због раста цијена енергената, док је истовремено упозорила на посљедице сукоба на Блиском истоку и неизвјесност у глобалној трговини који би могли да успоре привредни раст. Према њеном мишљењу, треба очекивати да ће више цијене енергената задржати укупну инфлацију знатно изнад циља током прве половине 2027, као и да ће се постепено прелити на базну инфлацију и инфлацију цијена хране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.