Да ли гласови из врећа мијењају распоред снага у Народној скупштини Републике Српске

БАЊАЛУКА - Гласови бирача који су на општим изборима у БиХ гласали у одсуству, путем мобилних тимова, а посебно из дијаспоре, у старту су довели до промјена у борби за позиције у републичком парламенту, али према тврдњама из страначких централа неће оставити веће посљедице.

Први, прелиминарни подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ још од постизборног јутра показују да ће СНСД, са коалиционим партнерима, имати скоро двотрећинску већину у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) са око 55 посланика на својој страни.

У републичком парламенту, наиме, има мјеста за 83 народна посланика, од којих се 63 бирају директно на изборима, а осталих 20 долази до тих фотеља путем компензацијских листа, односно на основу резултата своје партије и припадајућег добитка у расподјели такозваног вишка гласова, а независно од појединачног резултата. 
Најбољи резултат остварила је странка Милорада Додика, а предност коју су остварили на редовним бирачким мјестима у Српској у односу на друге у трци за мандате у Скупштини повећали су и након што је ЦИК почео да уноси у систем и гласови изван тих биралишта. 

СНСД ће, према прелиминарним подацима ЦИК-а, имати 34 посланика. Уз њих ће, како је већ потврђено, остати и у новом сазиву власти вишегодишњи коалициони партнери међу којима су СП, ДЕМОС, Уједињена Српска, НПС-ДНС и СПС са освојених по пет, односно четири мандата. 

Међутим, управо су гласови из дијаспоре промијешали карте у редовима Уједињене Српске (УС). 
На основу до сада унесених гласова, Коалиција за државу, у којој су окупљене пробосанске странке, прешла је изборни праг и изборила се за трећи мандат у Народној скупштини.

На то су њихови представници указивали и прије него што су пристигле те коверте, односно у данима када су имали два директна мандата за НСРС, а у моменту када су изборили и трећи у изборној јединици седам, уз опаску да би могли и до четвртог посланика путем компензацијске листе, промијењен је списак код Уједињене Српске. 

Према ранијим подацима ЦИК-а, тај мандат у изборној јединици седам, односно у зворничкој регији, припадао је Миладину Радовићу из Уједињене Српске, али су гласови из иностранства били наклоњенији функционеру из СДА Едину Рамићу. 

Генерални секретар Уједињене Српске Невен Станић за "Глас" је потврдио да их је, према подацима из изборне ноћи, чекало пет мандата, од чега један компензациони и четири директна. 

- Радовић је требало да буде један директни, али су гласови из иностранства промијенили стање на терену и тај мандат иде Коалицији за државу. Међутим, према нашој математици и даље имамо пет мандата, само три директна и два компензацијска. Иако Радовић није добио директни мандат, наредни је на компензацијској листи, тако да је добио мандат - појаснио је Станић. 

Када је, с друге стране, ријеч о опозиционом блоку, нема промјена за сада. И даље је Покрет "Сигурна Српска" (ПСС) Драшка Станивуковића друга по снази странка, укупно гледајући број освојених мандата у Скупштини, а прва међу опозиционим странака. 

Њима, према садашњим подацима, припада 12 позиција, а у СДС-у јуче је за "Глас" потврђено да у овом моменту имају по један директни мандат из свих девет изборних јединица у Српској и један сигурни компензацијски који припада Соњи Јовичевић Караџић, уз опаску до очекују да ће још један њихов кадар тим путем доћи до позиције народног посланика у новом сазиву НСРС. 

Мандате на изборима овог мјесеца освојили су још Листа за правду и ред те Републичка Странка Српске. 
За гласање изван БиХ је било регистровано 48.078 бирача, од којих је 45.457 требало да гласа путем поште, а 2.621 бирач у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ. Прописима је дефинисано да резултати гласања буду познати најкасније 20 дана након избора, односно до 24. октобра.

У ЦИК-у нисмо успјели да сазнамо колико је материјала још остало за обраду и унос, а подаци са званичне странице показују да нису обрађена и даље ни сва бирачка мјеста. 

Услови за конституисање власти након општих избора биће створени након што ЦИК објави потврђене резултате избора, а у актима су прописали да би то требало да буде до 3. новембра, у изузетном случају до 20. у том мјесецу. Прву сједницу НСРС у року од 15 дана од потврде избора сазива предсједник из ранијег сазива.

БАЛУКЧИЋ ПРЕСТИГАО БЕГИЋА

Гласови из дијаспоре су, према посљедњим подацима ЦИК-а, промијенили и побједника у трци за позицију потпредсједника Републике Српске из реда хрватског народа. 

Од изборне ноћи у водству је био Иван Бегић, као кандидат СДП-а БиХ, али је предност у овом моменту на страни Игора Балукчића, који је, као кадар ХДЗ-а 1990, имао подршку и неколико мањих странака са хрватским предзнаком. 

Недостижну предност за позицију предсједника Српске има Саво Минић из СНСД-а, док ће потпредсједник из реда Бошњака бити Рамиз Салкић (СДА). 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.