Српски трагови у ФБиХ не смију нестати: Покренут пројекат „Кораци у камену – траговима предака"

БЕОГРАД – У Конаку кнегиње Љубице у Београду данас је представљен пројекат „Кораци у камену – траговима предака“ и рад интернет платформе tragovimapredaka.com, чији је циљ очување трагова вишевјековног постојања Срба на подручју Федерације БиХ (ФБиХ), гдје их данас живи веома мало или их у појединим мјестима више уопште нема.

Пројекат заједнички реализују Организација „Деком“ из Бањалуке и Одбор за заштиту права Срба из ФБиХ, уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије.

Циљ је да се на једном мјесту евидентирају и мапирају :

• српска православна гробља,
• цркве, капеле,
• манастири и
• друга мјеста

која свједоче о историји и присуству српског народа на овим просторима.

Посебна пажња посвећена је запуштеним и угроженим гробљима и светињама, као и локацијама које се ријетко посјећују и за које постоји опасност да временом буду препуштене забораву.

Мапирано 175 гробаља и 42 православне светиње

Предсједник Одбора за заштиту права Срба из ФБиХ Ђорђе Радановић указао је на значај укључивања што већег броја људи у пројекат како би се сачували подаци о старим српским православним гробљима и светињама, посебно у мјестима у којима данас готово да нема српског становништва.

Он је нагласио да је важно оставити трајно свједочанство о томе да су Срби вијековима живјели у бројним крајевима данашње Федерације БиХ.

– Важно је знати да су Срби некада живјели и у Ливну и у Љубушком, Горњем Вакуфу, у Витезу, Новом Травнику – рекао је Радановић.

Он је навео да је тренутни фокус на мањим гробљима у мјестима у којима су Срби према попису становништва из 1991. године били мањина, а која би већ за пет или десет година могла постати тешко доступна или потпуно нестати из видокруга јавности.

Због тога је позвао све који обилазе гробове својих предака да доставе фотографије, податке и друге информације које могу помоћи у евидентирању и очувању ових локалитета.

Према подацима представљеним на конференцији, од процијењених 1.100 српских православних гробаља на подручју ФБиХ до сада је лоцирано 175, док су од око 700 православних светиња евидентиране 42. Локације су фотографисане, а њихове географске координате забиљежене и објављене на дигиталној платформи.

– То смо поставили на платформу да свако може наћи – рекао је Радановић.

Независна дигитална платформа за очување насљеђа

Драган Јешић из организације „Деком“ истакао је да платформа „Траговима предака“ представља савремен начин за очување српског културно-историјског насљеђа и да је посебно значајно што је заштићена од хакерских напада.

Он је навео да су фотографије српских гробаља и православних светиња раније, како тврди, уклањане са „Гугла“, због чега је одлучено да се успостави независна платформа над којом организатори имају контролу.

– Раније су организованим активностима Бошњака из ФБиХ фотографије наших гробаља, српских православних светиња редовно скидане са „Гугла“. Због тога смо успоставили ову платформу која је потпуно независна, налази се под нашом контролом и ми одлучујемо шта ће на њој бити – навео је Јешић.

Он је објаснио да је намјера да се српској и свјетској јавности приближе околности са којима се суочава српски народ у Федерацији БиХ, али и да се успостави дигитална база која ће будућим генерацијама омогућити да пронађу трагове својих предака.

Према подацима које је изнио Јешић, на подручју ФБиХ некада је живјело око 510.000 Срба, док се процјењује да је око 400.000 њих и даље протјерано са својих огњишта.

– Овим смо хтјели да њихова огњишта и оставштину заувијек сачувамо од заборава – рекао је Јешић.

Упозорење на угроженост имовине Српске православне цркве и Срба

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Владимир Кокановић истакао је да су српски народ и Српска православна црква у Федерацији БиХ суочени са уништавањем и пљачкањем светиња, али и проблемима у вези са уписом имовине на ентитет или јединице локалне самоуправе.

Он је нагласио да је Министарство спољних послова Србије препознало значај пројекта „Кораци у камену – трагови предака“ и подржало његову реализацију.

– Ако не сачувамо трагове својих предака, ризикујемо да будуће генерације остану без дела приче о томе ко су, одакле су, одакле потичу и коме припадају. Зато овај пројекат није само бележење старих гробова или споменика; он је начин да сачувамо своје корене и предамо их онима који долазе после нас – рекао је Кокановић.

Он је додао да су током рада на терену евидентирана бројна српска православна гробља у свих десет кантона Федерације БиХ.

– Захваљујући темељном раду на терену, до сада су евидентиране стотине српских православних гробаља у свих 10 кантона Федерације БиХ. Свака фотографија, сваки сачувани натпис са споменика и свака забележена локација важан су корак у борби против заборава – нагласио је Кокановић.

Посебно је истакао значај сарадње са Српском православном црквом, надлежним епархијама, свештенством, локалним парохијама и мјештанима, који су својим знањем и информацијама помогли истраживање на терену.

– Црква је вековима чувала наш идентитет и наше памћење, а ова платформа је драгоцен начин да потомци, истраживачи и наши људи широм дијаспоре пронађу своје корене и сазнају више о својим прецима – оцијенио је Кокановић.

Он је поручио да ће Управа наставити да подржава пројекте који доприносе очувању културно-историјског насљеђа и идентитета српског народа.

– Наш циљ је да ниједан траг који сведочи о вековном постојању српског народа не буде изгубљен само зато што га нико није забележио или сачувао – навео је Кокановић.

Говорећи о имовинским питањима, Кокановић је рекао да се очување имовине Српске православне цркве и српског народа у Федерацији БиХ посматра и као правно питање и као питање очувања националног достојанства.

Уписи у земљишним књигама и историјски трагови

Сарадник на пројекту Драган Јошић навео је да је дугорочни циљ да буду обухваћене све цркве, манастири и гробља Српске православне цркве на подручју Федерације БиХ.

Према његовим ријечима, процјене указују на то да се на овом подручју налази око 1.100 српских православних гробаља и приближно 700 цркава, капела и манастира, а досадашњи резултати представљају дио ширег процеса евидентирања.

Јошић је указао и на случајеве у којима се у земљишним књигама Српска православна црква назива „Источном православном црквом“, оцијенивши да је неопходно посветити пажњу тачном евидентирању и очувању података о црквеној имовини.

Као примјере историјског присуства Српске православне цркве навео је цркву у Зеници, која се у документима помиње од 1856. године, и манастир Светог Василија у Завали, на подручју општине Равно, који датира из средњег вијека.

– Срби који живе у Федерацији немају никог другог сем те СПЦ и она је једино уточиште тих људи који тамо живе. И ако избришемо СПЦ са простора Федерације, онда смо избрисали и наш народ који тамо живи и који је живео на територији Федерације – оцијенио је Јошић.

Он је додао да се, према његовим ријечима, Срби суочавају и са проблемима у вези са имовином предака, за коју тврди да се у појединим случајевима уписује на ентитет или јединице локалне самоуправе.

Гробља као свједочанство вишевјековног постојања Срба

Радановић је подсјетио да се евидентирање српских гробаља спроводи и у мјестима у којима Срби више не живе или их на пописима становништва готово да нема.

Како је навео, циљ је да потомци и истраживачи и за стотину или неколико стотина година могу да пронађу гробове својих предака и сазнају више о историји породице и краја из којег потичу.

Он је истакао да су локације православних гробаља евидентиране и у Љубушком, Ливну и Оџаку, као и на подручју општине Горњи Вакуф, без обзира на то што Срби у појединим од тих мјеста нису били заступљени у ранијим пописима становништва.

Представљање пројекта одржано је у Конаку кнегиње Љубице, гдје је постављена изложба „Камен и цвијет из Пребиловаца“, посвећена очувању сјећања на Свете пребиловачке мученике, страдале у Другом свјетском рату.

Кокановић је оцијенио да су запуштена српска гробља, црквишта и капеле широм Федерације БиХ свједочанства историјских коријена која не смију бити препуштена забораву, баш као што су Пребиловци трајни симбол српске историје и духовности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.