Преговарач са ЕУ на шведском столу

БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО - У избор главног преговарача БиХ треба укључити све политичке актере, јер рјешавање тог задатка захтијева висок степен консензуса и не треба третирати то питање као јело на шведском столу.

Став је то аналитичара у БиХ о кризи насталој када је ријеч о успостављању привременог тијела које би требало да буде кључно у разговорима са Бриселом у преговорима о чланству у Европској унији. Представнички дом парламента БиХ прошле седмице усвојио је одлуку према којој би он требало да формира канцеларију и именује главног преговарача БиХ са ЕУ, што је по тумачењу струке кршење закона. Са друге стране на сједници Савјета министара БиХ, која је по оцјени већине надлежна за ово питање, већ двије седмице заредом не пролази приједлог предсједавајуће те институције Борјане Кришто о оснивању канцеларије главног преговарача са ЕУ због противљења министара из реда бошњачког народа.

Аналитичар Данијел Видовић из Мостара наводи да је чињеница да се БиХ налази у некој новој ситуацији када је ријеч о преговарачу.

- Та ситуација захтијева висок степен консензуса између свих политичких актера, не само владајућих, него и опозиције. Међутим, код нас се не зна ко су владајући, а ко опозиција. Тако да је све ово што се дешава посљедица распада коалиције на нивоу БиХ, а да истовремено ново партнерство није формирано. Због тога се и налазимо у једном политичком расцјепу - казао је "Гласу" Видовић.

Ако не буде спремности на компромис о овом питању, Видовић сматра да бисмо на рјешавање овог проблема могли чекати и наредне изборе.

- Имамо тренутно једну конфузну ситуацију када је ријеч о том питању и врло је тешко изаћи из зачараног круга без помоћи актера из међународне заједнице - поручио је Видовић.

Са друге стране политиколог уз Бањалуке Младен Бубоњић наводи да су сви актери у БиХ, без обзира на то из којег политичког и етничког блока долазе, показали и доказали да Устав и закон третирају као шведски сто.

- Узима се оно што одговара, а одбацује оно што им не ваља и не одговара. Један класичан примјер може да буде и када је у питању уставно право, гдје видимо да чак и професори уставног права из Републике Српске и ФБиХ имају потпуно другачије и дијаметрално супротстављене ставове и тумачења. Дакле, и само то питање поштовања или непоштовања Устава или закона у БиХ има, не двојако, него вишеструко тумачење и гледање - казао је "Гласу" Бубоњић и додао да је такво тумачење присутно деценијама и БиХ, како са политичког, тако и етничког аспекта.

Тако је, наводи он, и сада са главним преговарачем.

- Ријеч је о политичкој борби иза које се крију лични, али и интереси група те интереси ентитета и нација у самој држави. Ништа неуобичајено нема ни у том произвољном тумачењу закона и Устава, као ни у питању надлежности институција на нивоу БиХ и оних са нивоа ентитета. На овоме сада можемо да видимо шта нас чека у будућности - закључио је Бубоњић.

БиХ није горуће питање ЕУ

Из Брисела се ове седмице могло поново чути да су услови да БиХ ефикасно започне преговоре о приступању ЕУ усвајање закона о реформи правосуђа те именовање главног преговарача. Такође, поручено је и да би преговори са БиХ могли отпочети и до краја године ако испуни ова два услова.

- Није то ни кратак период ако би било воље за договор и консензус, али за сада то изостаје. Неке ствари су се промијениле на политичкој сцени, Американци су редефинисали своју улогу. Како ће се то рефлектовати на улогу Европске уније, на њен приступ, остаје да се види. Европска унија је поприлично трома у доношењу неких крупнијих политичких одлука, а за њих није горуће питање хоће ли БиХ отворити преговоре или не - поручио је Данијел Видовић.

Амиџић: Шта им значи?

Министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић изјавио је да је у БиХ јасно дефинисано чија је надлежност избор главног преговарача са ЕУ, али да представници "тројке" тај процес покушавају да политизују.

- Представници "тројке" покушавају да искористе већину коју имају у Представничком дому да би преузели одлуку о избору главног преговарача. Шта значи именовати преговарача ако нема проходност за законе који би се требали доносити на европском путу - истакао је Амиџић и додао да Савјет министара још није ни почео разговор о конкретном имену главног преговарача, већ само о формирању канцеларије главног преговарача, што је, како је додао, такође постало предмет политичких несугласица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.