Фото: Срна
ТРНОВО - На превоју Рогој између Трнова и Калиновика данас је код спомен-обиљежја служен парастос и положени вијенци српским борцима и цивилима који су убијени на овом мјесту.
Велики број српских бораца погинуо је на овом мјесту 30. јула 1992. године бранећи стратешки изузетно важну коту, штитећи одступницу Србима из Трнова који су се повлачили пред муслиманским снагама.
У оквиру Дана сјећања на страдање српског становништва општине Трново претходно је служена литургија у Храму Светог Георгија, као и парастос, те положени вијенци код централног споменика у овој општини у којој је током Одбрамбено-отаџбинског рата настрадала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта живот положило 130 бораца.
Обиљежавању су присуствовали чланови породица убијених, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те општинска делегација.
Вијенце су положили чланови породица убијених, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, представници Борачке организације Републике Српске, удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те начелник Трнова Мирослав Бјелица, као и представници општина Источно Ново Сарајево и Калиновик.
Вијенац је положио и савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић и припадници Трећег пјешадијског (Република Српска= пука.
Исидора Граорац изјавила је у Трнову да ни три деценије након рата правда није задовољена за српске жртве у једној од најстрадалнијих општина Републике Српске.
Граорац је нагласила да већина починилаца злочина у Трнову није процесуирана, због чега је неопходно истрајати на очувању истине и културе сјећања.
Истакла је да су породице од завршетка рата очекивале да ће правосудне институције, прије свега Хашки трибунал, а потом Суд и Тужилаштво БиХ, процесуирати одговорне за злочине над Србима.
- Очекивали смо да они који су починили монструозне злочине, посебно у Трнову као једној од најстрадалнијих општина Републике Српске, одговарају. Десило се супротно. Већина оних који су чинили те злочине данас шетају слободно, а поступци који су покренути нису окончани онако како би требало- рекла је Граорац.
Она је нагласила да се истина о страдању Срба мора сачувати и трајно документовати због генерација које долазе, како би знале какву су жртву поднијели њихови преци.
Замјеник предсједника Предсједништва Борачке организације Републике Српске Горан Шеховац рекао је да је Трново највеће страдалничко мјесто у Сарајевско-романијској регији и једно од најстрадалнијих у Републици Српској, подсјетивши да су управо на овом подручју почињени неки од првих злочина над Србима у БиХ.
Он је нагласио да за убиства српских цивила и бораца у Трнову и околним селима готово нико није одговарао, оцијенивши да је то срамота правосудних институција БиХ.
Шеховац је рекао да такво поступање не води помирењу нити изградњи нормалне БиХ, јер породице жртава ни након више од три деценије нису дочекале правду.
- Када неко пита зашто у Републици Српској нема повјерења у институције БиХ, ево одговора. Зато што нико није у затвору за злочине почињене над Србима у Трнову и околним селима - поручио је Шеховац.
Он је навео да посебно боли чињеница да се поједини осуђени за ратне злочине данас слободно крећу, док породице убијених сваке године долазе на спомен-обиљежје да одају пошту својим најмилијима.
- Општина Трново једна је од најстрадалнијих општина у Републици Српској, јер је у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату уништено око 70 одсто стамбеног и привредног фонда, а изгубљено је 13 одсто пријератног српског становништва - рекао је начелник Трнова Мирослав Бјелица.
Најмлађа жртва, додао је имала 18 мјесеци.
- Прво су јој поломили руке, па је онда убили. Поражавајућа је чињеница да и данас нико није одговарао ни за један злочин на Србима почињен на подручју општине Трново- рекао је Бјелица.
Бјелица је нагласио да ће се наставити чувати сјећање на погинуле борце и цивиле, те апеловао на Суд и Тужилаштво БиХ да процесуирају ратне злочинце који су починили велики злочин на подрују Трнова.
-Данас је тужан и тежак дан за општину Трново, јер смо 30. јула 1992. године напустили наша вјековна огњишта, а дан касније нам је запаљена православна црква- подсјетио је Бјелица.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић навео је да је општинска управа заједно са градом Источно Сарајево учинила много да се створе услови да они који су се вратили у Трново могу да живе достојно човјека, истичући да губитак 13 одсто становништва у протеклом рату говори о жртви коју је поднијела ова општина.
Југовић је указао на важност културе сјећања, додајући да данашње генерације не смију заборавити шта се догађало у протеклом рату.
-Битно је да знамо шта се десило и да ове злочине осудимо, ако их већ не може осудити БиХ и судови какви јесу. Ми смо ти који требамо да запамтимо, не заборавимо и да преносимо млађим генерацијама, а свакако и да створимо услове новим нараштајима да могу живјети овдје достојно човјека- рекао је Југовић.
Начелник општине Калиновик Радомир Сладоје изјавио је да је познато шта се десило на превоју Рогој током протеклог рата, али да за страдање Срба никада нико није одговарао.
-Има преживјелих бораца, оних који су били заробљени и зна се све шта се десило, али, нажалост, нико није осуђен за тај злочин- рекао је Сладоје.
Сладоје је подсјетио да су у протеклом рату настрадали млади са подручја Калиновика, Трнова, Фоче, Гацка и дали живот за стварање Републике Српске, те да се њихова жртва не смије заборавити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.