Повратници из џихада награђени казнама

БАЊАЛУКА - Суд БиХ до сада је изрекао 26 затворских казни држављанима БиХ који су као борци Исламске државе и других терористичких и паравојних формација ратовали у Сирији од чега је чак 17 испод законом предвиђене минималне казне од три године затвора.

Према анализи “Гласа Српске”, Суд БиХ је за кривична дјела Организовање терористичке групе и Противзаконито формирање и придруживање страним паравојним или параполицијским формацијама Кривичног закона БиХ изрекао укупно 52 године затвора, што је парадоксално, јер испада да су повратници са страних ратишта просјечно добили по двије године затвора, иако је минимална запријећена казна три године.

Прва суђења почела су током 2014. и 2015. године, а прве пресуде изречене су током 2016. године. Након склапања споразума о признању кривице, суд је на једногодишњу затворску казну осудио Алмира Џинића, Самира Хаџалића, Сенада Коштића, Фикрета Хаџића, Емина Хоџића, Мерима Кесеровића, Нермина Шабића, Фатиха Хасановића, Мирела Карајића и  Неџада Мујића званог Ебу Мубарек.

Исте године, суд је изрекао нешто “оштрије” казне, па су тако Јасмин Јашаревић и Салко Имамовић осуђени на по годину и четири мјесеца затвора, Невад Худишић на годину и пет мјесеци, Мидхат Трако и Хусеин Ердић на годину и по, Мирза Капић на годину и десет мјесеци затвора, Ибро Делић добио је мјесец више од њега, Адем Карамуја осуђен је на двије, Енес Мешић на три и Сафет Бркић на три године и два мјесеца затвора.

Суд је 2017. године престао да изриче казне испод законског минимума, па је Осман Абдулазиз Кекић осуђен на три године, а Мехмед Тутмић на четири године затвора. У 2018. години није изречена ниједна казна за поменута кривична дјела, а 2019. године Муниб Ахметспахић осуђен је на три, а Ибро Ћуфуровић на четири године затвора. Мухарем Дунић и Армен Џелко у јуну и јулу ове године осуђени су на по три и по године затвора.

Поред наведених пресуда, Суд БиХ током маја и јуна ове године потврдио је оптужнице повратницима са сиријског ратишта који су у децембру прошле године депортовани из Сирије у БиХ. За противзаконито формирање и придруживање страним паравојним или параполицијским формацијама потврђена је оптужница против Миралема Бербића и Хамзе Лабидија, а за Организовање терористичке групе против Емира Алишића, Сенада Касуповића и Јасмина Кесеровића.

Декан бањалучког Факултета за безбједност и заштиту и савјетник предсједнице Српске за безбједност Слободан Жупљанин каже да се благом казненом политиком шаље порука да одлазак на страна ратишта и учешће у терористичким активностима није друштвено опасно, већ прихватљиво понашање.

- Потенцијалним терористима се шаље порука да могу да почине терористички акт и буду сигурни да неће бити драконски кажњени. Умјесто да их дестимулише, суд практично стимулише оне који имају намјеру да се прикључе терористичким групама - каже Жупљанин.

Према његовим ријечима, таква политика у правосуђу показује да не постоји воља да се починиоци тих кривичних дјела најоштрије санкционишу, као што је пракса у цијелом свијету.

- БиХ има имиџ дестинације на којој се регрутују терористи и одлазе у чињење најтежих кривичних дјела. Уколико се жели да добије други имиџ и статус на мапи земаља које се боре против тероризма, њено правосуђе мора из коријена да промијени своју праксу - оцјењује Жупљанин.

Добровољно одустао

Посебно интересантна је чињеница да је Суд БиХ у 2018. години ослободио казне Амира Хаскића који је добровољно одустао од извршења кривичног дјела “Противзаконито формирање и придруживање страним паравојним или параполицијским формацијама”.

Према тумачењима правника, суд се у овом случају позвао на став 3. члан 202д. КЗ БиХ који каже да “припадник групе који открије групу прије него што је у њеном саставу или за њу починио кривично дјело може бити ослобођен казне”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.