Фото: Повећати ефикасност институција
Стразбур - Власти у БиХ без даљег одгађања треба да изврше одлуку Суда у Стразбуру у “случају Сејдић-Финци”, да измијене Устав и Изборни закон, да у потпуности спроведу стратегију рјешавања ратних злочина, те да заврше реформу јавног РТВ система, уз очување независности јавних емитера на свим нивоима.
Наведено је то у извјештају генералног секретара Савјета Европе Торбјорна Јагланда “БиХ: Поштовање дужности и обавеза и примјена пост-приступног програма сарадње”.
Извјештај је посвећен испуњавању обавеза у периоду од јуна 2010. до децембра 2012. године, а које се тичу реформи потребних за напредак БиХ на путу ка Европској унији.
- Властима се препоручује да повећају ефикасност институција на свим нивоима и да у потпуности спроведу стратегије реформи, укључујући и давање подстицаја структуралном дијалогу о реформи правосуђа и спровођењу препорука Венецијанске комисије - навео је Јагланд.
Додао је да је став Савјета Европе да се у потпуности мора спровести стратегија рјешавања ратних злочина, пружити подршка повратку избјеглица и расељених лица и укључити све надлежне, првенствено Централну изборну комисију у реформу изборног законодавства.
- БиХ мора завршити реформу јавног РТВ система уз очувања независности јавних регулаторних органа и јавних емитера на свим нивоима - истакао је Јагланд.
Јагланд је констатовао да су се на унутрашњем плану власти БиХ посветиле реформи правосуђа да би оно било унапријеђено, али да су ипак видљиве одређене потешкоће.
- Због сложених политичких односа у БиХ, примијећен је спор напредак по питању имплементације неизмирених обавеза према Савјету Европе, а надамо се да ће нова већина дати нови подстицај неопходним реформама - навео је Јагланд.
Додао је да се у том контексту споразум између СНСД-а и СДП-а, који је касније усвојила шесторка, може сматрати позитивним примјером политичког дијалога у земљи у којој и даље дјелује међународна заједница.
Истакао је да је општа оцјена да се БиХ, иако споро, ипак креће на путу ка европским интеграцијама, те да демократски и системски недостаци Устава, посредовање међународне заједнице, као и прегломазна институционална структура и скоро хронични недостатак консензуса представљају главне препреке које коче БиХ да потпуно функционално испуњава своје европске тежње.
- БиХ наставља да се суочава са изазовима у вези са функционисањем и координацијом институција на свим нивоима, владавином права, борбом против организованог криминала, корупције, сегрегацијом у образовању, дискриминацијом и нетолеранцијом, слободом изражавања и независношћу јавних и приватних медија и њиховим регулаторним тијелима - истакао је Јагланд.
Комитет министара Савјета Европе, који је прошле седмице разматрао спровођење одлука Европског суда за људска права у БиХ, није донио никакву одлуку о санкцијама према БиХ због неизвршавања одлуке “Сејдић-Финци”, а идући састанак, до којег ће се стање у овој областу у БиХ пратити, заказан је за 30. април.
Заступник Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру Моника Мијић рекла је “Гласу Српске” да је Комитет изразио жаљење јер власти и политички лидери у БиХ још увијек нису постигли консензус за промјену Устава БиХ.
Додала је да је Комитет министара истакао да снажно подстиче БиХ да без одгађања предузме све неопходне кораке с циљем потпуног извршења одлуке “Сејдић-Финци”.
- Нема помињања санкција у смислу непризнавања избора 2014. године ако се одлука не имплементира - казала је Мијићева и додала да је сада БиХ на потезу да оствари помак на питањима рјешавања обавеза потребних за напредак ка ЕУ.
У Републици Српској постоји консензус да “случај Сејдић-Финци” треба да буде ријешен по принципу да се задржи директан избор чланова Предсједништва БиХ и то једног из РС и два из ФБиХ, као и проширење Дома народа за три делегата из реда осталих.
Приједлог из РС сматрају прихватљивим и подносиоци апелације Дерво Сејдић и Јакоб Финци. Рјешавање овог питања и даље кочи ФБиХ, гдје представници политичких партија не могу да се усагласе.
Јагланд је навео да БиХ мора обезбиједити и адекватне људске и финансијске ресурсе за функционисање кључних независних институција, као што су Омбудсман, Aгенција за борбу против корупције, ЦИК или Регулаторна агенција за комуникације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.