Потрага прекинута у Бућа потоку, али траже још новца

Источно Сарајево - Главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић дефинитивно је прекинуо тражење посмртних остатака несталих припадника српског народа на сарајевској депонији у Бућа потоку, а за санацију тог локалитета сада захтијева од Института за нестала лица БиХ додатних пола милиона марака.

Изјавио је то предсједник Удружења несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић наводећи да Салиховић тих пола милиона тражи сада, али да ће за санацију тражити много више у сљедећој фази због довођења депоније у првобитно стање. Истакао је да Удружење неће дозволити санацију депоније све док процес тражења несталих на тој локацији не буде доведен до краја, јер информације којима располажу потврђују да су ту закопана тијела убијених Срба.

- Нећемо дозволити санацију депоније док се све не испита и не провјере информације и подаци које ми имамо у вези са несталим сарајевским Србима. То сам рекао и Салиховићу кад смо имали састанак с њим. Не може бити санације и док се не испита откуд посмртни остаци Шефика Пецикозе на депонији кад је он преминуо природном смрћу током рата у Психијатријској болници на Сокоцу - каже Мандић који је и предсједавајући Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ.

Мандић пита зашто Салиховић жели да изврши санацију депоније када се зна да су ту, послије свирепих ликвидација, сакривени посмртни остаци српских жртава на дубини од 30 до 60 метара.

- Истрага на тој локацији и на Алипашином пољу била је додијељена тужиоцу Бехаији Крњићу, али он ту апсолутно ништа није урадио - каже Мандић.

Додаје да Тужилаштво Институту уопште не подноси извјештај о утрошеним средствима због чега на посљедњој сједници Управног одбора Института, због реакције српских представника, није усвојен приједлог одлуке о расподјели средстава за ексхумације, идентификације и чување посмртних остатака тужилаштвима.

- Тужилаштво никакав извјештај није поднијело ни о потрошеној енормно високој цифри од 1,2 милиона КМ за припрему, пробно копање и ексхумацију на сарајевској депонији. Нико не зна за шта је потрошен толики новац. Да ли је то могло да буде потрошено за рад једног багера Оружаних снага и за то што "Градско гробље" из Високог ништа није урадило? То је заиста невјероватно - рекао је Мандић.

Пробно копање и ексхумацију на тој локацији прошле године радиле су фирме "Копко" и "Бајо" из Источног Сарајева којима је исплаћено 120.000 КМ, иако су обавиле посао вриједан 280.000 КМ.

Из Тужилаштва БиХ нису одговорили на прослијеђена питања о тражењу пола милиона КМ за санацију депоније и о потрошених 1,2 милиона за тражење несталих. У Тужилаштву су крајем априла потврдили да су у Бућа потоку обустављени радови на тражењу и ексхумацији посмртних остатака несталих сарајевских Срба. Тада су рекли да се чека стручни налаз вјештака геодетске струке о безбједности даљег копања тврдећи да је тај предмет и даље отворен.

На сарајевској депонији 18. октобра прошле године по наредби Тужилаштва започета је ексхумација на новом локалитету након што је претходна ексхумација прекинута 30. августа јер Тужилаштво није измирило обавезе према фирмама из Источног Сарајева, али је и то заустављено. Копања на депонији су, тврде породице несталих, намјерно рађена на погрешним мјестима и површински како тијела не би била пронађена.

На подручју Сарајева трага се за још око 250 Срба несталих током рата у том граду.

Институт

Милан Мандић напомиње да је из процеса тражења несталих искључен Институт за нестала лица БиХ чиме су прекршени Закон о несталим лицима и наредба Суда БиХ.

- Према том закону, ексхумацију врши искључиво Институт под патронатом поступајућег тужиоца - истакао је Мандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.