Поштовање слова Дејтона гаранција стабилности БиХ

Бањалука - Прије 17 година окончан је троипогодишњи рат у БиХ, а Република Српска обиљежиће у сриједу, 21. новембра, дан када је послије тронедјељних преговора у америчкој војној бази Рајт Петерсон парафиран Дејтонски мировни споразум.

‚Дејтонски споразум, односно Општи оквирни споразум за мир, парафирали су 21. новембра 1995. године тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера.

Споразум је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. Њим је БиХ добила Устав којим је чине два ентитета - Република Српска и ФБиХ.

Значај споразума

Предсједник РС Милорад Додик рекао је "Гласу Српске" да је Дејтонски споразум направио нови политички систем у БиХ, што је омогућило успостављање мира и легализовао Републику Српску у међународном праву.

- Рјешења која су креирана у Дејтону била су баланс између напетости које је проузроковао рат - рекао је Додик.

Додао је да је међународна заједница кроз лик високог представника у значајној мјери кршила Дејтонски споразум.

- Дејтонски споразум је кршењем моделиран од стране међународне заједнице, кроз притисак на локалне структуре, али се одржао као базична детерминанта односа у БиХ, чиме је показао своју првобитну исправност и потребу да се управо такав донесе - истакао је Додик.

Предсједник РС је нагласио да је високи представник у БиХ дошао да поштује слово, а не дух Дејтона, те да је промовисање политике духа Дејтона довело до тога да се у БиХ ослободе многи духови и да се створи потпуно неконзистентна ситуација каква је данас.

- Да се међународна заједница држала слова Дејтона данас би на овим просторима била далеко стабилнија ситуација, али кренули су у његово демонтирање и тиме у значајној мјери демонтирали и БиХ - казао је Додик.

Предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић казао је да је Дејтон и даље чврста основа на којој стојимо.

- Он није само договор који је зауставио рат, како неки желе да покажу. Основни, изворни Дејтон дао је квалитетан, децентрализован оквир за уређење БиХ. Апсурдно је да данас, због наметнутих одлука високих представника, које су промијениле основни споразум, сви критикују и сви су на свој начин незадовољни Дејтоном - оцијенио је Радојичић и додао да "живи" ревидирани Дејтон, који је веома искривљен кроз одлуке и реформе у периоду од 1998. до 2006. године.

- Веома је важно његовање изворног Дејтона, децентрализованог система у којем Република Српска има свој субјективитет, широке надлежности и заштитне механизме на нивоу органа БиХ - нагласио је Радојичић.

Предсједник Владе РС Александар Џомбић рекао је да се Српска залаже за изворни Дејтон и за све оно што јој је њиме припало.

- Сматрамо да на томе треба да инсистирамо, па чак и на враћању надлежности које су нам Дејтоном загарантоване, јер је у периоду до 2005. године значајан дио надлежности Републике Српске пренесен на ниво заједничких институција. То је значајно оштетило Српску у правном и финансијском смислу и наша обавеза је да такву праксу зауставимо, што смо и урадили 2006. године - казао је Џомбић.

Предсједник Академије наука и умјетности РС и бивши предсједник Српске Рајко Кузмановић рекао је "Гласу Српске" да је 21. новембар дан мира, политике и права.

- Тај дан треба да буде дан државности, а не неки други. Дејтоном је трајно потврђена Република Српска као ентитет са значајним овлашћењима - рекао је Кузмановић и додао да се Дејтонски мировни споразум мора примјењивати, а не мијењати, како се покушава у посљедњих неколико година.

- Дејтонским споразумом је потпуно одбачен модел унитарне и конституисан модел сложене државе и то је једино исправно рјешење за БиХ - казао је Кузмановић.

Тешки преговори

Као правни експерт из РС у преговорима у Дејтону учествовао је и Радомир Лукић. Он каже да је Дејтонски споразум установио универзално вриједна правила за организовање БиХ.

- Дејтонски споразум је успоставио федерално-конфедералну структуру и две јединице које је немогуће мењати, а оно што би се на њему можда могло урадити јесте консолидација односа у ФБиХ, док су друге ствари за доста дуго времена непромењиве и остаће такве - казао је Лукић и додао да БиХ без Дејтонског споразума не би могла уопште да постоји или да постоји као релативно уредна и мирна грађанска држава.

Он је присјећајући се преговора у Дејтону, рекао да је сваки од 21 дан, колико су трајали преговори, био тежак.

- Најтежа су била три-четири последња дана преговора, јер је тада требало преломити кључна питања у споразуму, а преговори су вођени и дан и ноћ. Посебно тешко је било када смо касније сазнали да је Брчко издвојено из Републике Српске и стављено под међународну арбитражу - присјетио се Лукић и додао да је било пуно надања, али и радости због одређених рјешења која су постигнута.

Конференција у Дејтону трајала је од 1. до 21. новембра 1995. године, а поред Кристофера, главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Српску делегацију чинило је десет чланова, док Радован Караџић, који је у то вријеме био предсједник РС, није путовао у Дејтон.

Изгубљени споразум

Оригинални примјерак Дејтонског мировног споразума у БиХ је "изгубљен", што је откривено у фебруару 2008. године.

Након што је Парламент БиХ тражио нови примјерак, Француска је послала овјерену копију тог документа чији је превод платио СНСД.

Нерадни дан

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар, републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.

- Тај дан неће радити републички органи и организације, јединице локалне самоуправе, предузећа, установе и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности - саопштено је из Министарства управе и локалне самоуправе РС.

У ФБиХ је овај дан радни и не обиљежава се као празник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.