Послије прегласавања у Предсједништву БиХ Радмановић

Небојша Радмановић обавио низ консултација са правницима, а одлука о евентуалном стављању вета биће саопштена данас

ПРЕДСЈЕДAВAЈУЋИ Предсједништва БиХ Небојша Радмановић могао би да затражи заштиту виталног националног интереса српског народа након што су га прегласали бошњачки и хрватски чланови Предсједништва Харис Силајџић и Жељко Комшић. Радмановић, који није подржао одлуку о упућивању захтјева Србији да "испоштује обавезе према БиХ које произилазе из Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида", још разматра да ли ова одлука погађа српски народ у БиХ. Ово је за "Глас Српске" потврдио савјетник предсједавајућег Предсједништва БиХ за информисање Ћорђе Латиновић. Према његовим ријечима, Радмановић је током јучерашњег дана обавио низ консултација са правницима, а одлука о евентуалном стављању вета биће саопштена данас. - Процедура усвајања записника са сједнице Предсједништва БиХ траје три дана и у том периоду Радмановић има могућност да покрене механизам заштите виталног националног интереса српског народа - истакао је Латиновић и додао да наведена одлука до тада неће ступити на снагу. Он је прецизирао да је питање вета регулисано прописима и да би члан Предсједништва, у случају посезања за овим правом, требао да обавијести Народну скупштину Српске у року од 70 часова, која би се о томе изјашњавала. Послије сједнице Предсједништва БиХ, на којој је усвојена наведена одлука, Радмановић је упозорио да је она "противна правцима спољне политике и да се може тумачити као мјешање у унутрашње ствари друге, сусједне земље, те да може произвести штетне посљедице по односе двије државе". - Ова одлука је наставак једноставног тумачења пресуде Међународног суда правде у Хагу. Предсједништво БиХ није надлежно за тумачење пресуде, нити за извршење међународних обавеза које произилазе из пресуде по Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, већ је за то надлежан Савјет безбједности УН-а - рекао је Радмановић у уторак. У одлуци, на којој је инсистирао Силајџић, а у томе га подржао Комшић, БиХ захтјева да Србија без одлагања ухапси све особе оптужене за злочин геноцида које се налазе на њеном територију и да их испоручи Хашком трибуналу. Од Србије се тражи и да казни све остале особе које су учествовале у геноциду у БиХ и које су у надлежности Србије. Министарство спољних послова БиХ задужено је да, по хитном поступку, овај захтјев упути Београду. Бивши српски члан Предсједништва БиХ Мирко Шаровић изјавио је јуче нашем листу да за вријеме његовог мандата овај орган ниједну одлуку није донио прегласавањем. Шаровић је додао да је са друга два члана Предсједништва БиХ Сулејманом Тихићем и Драганом Човићем "имао неписан договор да на дневни ред не износе питања која нису припремљена, као и она питања за која није било договора на консултацијама". - Све одлуке на сједницама тадашњег Предсједништва БиХ доношене су једногласно и ниједан члан из тог сазива није искористио право на вето - казао је Шаровић. Уставом БиХ, прецизирао је Шаровић, регулисано је да се, у принципу, одлуке у Предсједништву БиХ доносе консензусом. - Уколико, међутим, дође до прегласавања, члан Предсједништва који је прегласан оцјењује да ли треба да искористи право вета. Одлука Предсједништва, у том случају, не ступа на снагу све док се предвиђена законска процедура не заврши, закључио је Шаровић. О начину на који су доношене одлуке у Предсједништву БиХ за вријеме док је српски народ представљао Борислав Паравац нисмо успјели сазнати, јер бивши члан Предсједништва БиХ, рекао нам је, о томе "не би причао". М. РAДЕТИЋ ШТЕТНA ОДЛУКA Предсједник Републике Српске Милан Јелић најоштрије је осудио одлуку Предсједништва БиХ, донесену прегласавањем, којом се од Србије тражи да испоштује обавезе према БиХ, које произилазе из Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. - Одлуке којима се утврђује вођење спољне политике требало би да се доносе консензусом - саопштено је из Кабинета предсједника Републике Српске. Јелић је истакао да је усвајање ове одлуке вишеструко штетно, "јер се њоме наставља пракса прегласавања у Предсједништву БиХ, што није добро за међусобне односе конститутивних народа у БиХ". Он је упозорио и да је одлука супротна правцима спољне политике БиХ и да може да штети добросусједским односима БиХ и Србије. Истовремено, Јелић наглашава да за тумачење и извршавање одлуке Међународног суда правде у Хагу није надлежно Предсједништво БиХ, већ Савјет безбједности Уједињених нација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.