Послије помена јасеновачким жртвама у Доњој Градини

Јела Пуђа имала само 12 година када су је усташе отјерале у логор... Спасоја Aлексић годинама у Доњој Градини пали велику воштаницу за покој душа своје браће и 11 школских другова

ЗЛОЧИН почињен у Јасеновцу и Доњој Градини не смије да се заборави, а онима који су га починили, нека Бог опрости, ако може. Овим је ријечима члан Извршног одбора Културног друштва "Свети Сава" из Крања Душан Лазовић на најбољи могући начин описао оно што осјети сваки човјек послије обиласка највећег стратишта на Балкану - Доње Градине на домак Козарске Дубице. Лазовић је, иначе, заједно са још 120 Срба из Словеније присуствовао недјељном парастосу и помену невиним јасеновачким жртвама у Доњој Градини. Признао је да је у неколико наврата посјећивао Меморијални комплекс Јасеновац на хрватској страни, али да све до недјеље није много знао о размјерама злочина, почињеног с друге стране ријеке Саве - у Доњој Градини. Зато и не чуди што је већина посјетилаца из Словеније, чланова поменутог друштва из Крања, затим Савеза српских друштава Словеније и Српске заједнице у Љубљани, остала потресена призорима масовних гробница широм Доње Градине. Тешко је онда и замислити колико је старица Јела Пуђа из Доње Градине била потресена призором који је у свом родном мјесту затекла недуго по ослобођењу 1945. године. Имала је само 12 година када су је усташе, заједно са њеном породицом и комшијама, отјерале у логор. Дрхтавим гласом бака Јела причала је о данима проведеним у логору, затим у најму код једне хрватске породице и напокон о ослобођењу и повратку у родно село. Присјећа се да још 1944. године имала прилику да накратко види у шта је претворена њена Градина! - Тада су се догодила најмасовнија убиства у Градини. Дуж цијелог насипа била су разасута људска тијела. Негдје видиш људску руку, негдје ногу, главу, косу... све то вири из земље... Сјећам се да сам на једном дрвету видјела објешену жену, издалека ми се учинило да је моја мама - уз јецај се присјетила бака Јела, која је већ загазила у 78. годину живота, али слике ужаса није могла да избрише из сјећања. Баш као ни старина Спасоја Aлексић, који већ годинама у Доњој Градини пали велику воштаницу за покој душа своје браће и 11 школских другова, чије су кости разасуте у масовним гробницама широм највећег балканског стратишта. Деда Спасоја каже да му се посебно у сјећање урезала стравична смрт његовог друга Бранка, тада дванаестогодишњег дјечака, кога су усташе живог бациле у пећ Циглане! Бака Јела и деда Спасоја, нажалост, нису једини који у Доњу Градину долазе са тешким сјећањима и живим ранама. Годишњи помени и сјећања на херојски пробој преосталих логораша из Јасеновца прилика је да се преживјели сусретну, претресу болна сјећања и једни другима пруже утјеху, али и да се увјере да нове генерације неће заборавити ко је и због чега напунио масовне гробнице широм Доње Градине. Указао је на то и предсједник Републике Српске Милан Јелић, који је позвао међународну заједницу да у име правде и хуманости обезбиједи међународноправну заштиту Спомен-подручја Доња Градина и помогне у разоткривању праве и потпуне истине о природи, циљу, злочиначком и геноцидом дјеловању тадашње усташке државне творевине Независне државе Хрватске. Представник Јеврејске заједнице у Републици Српској Јозеф Aтијас упозорио је на непрестане покушаје ревизије историје и истине о броју страдалих у јасеновачком паклу. Према његовим ријечима, ревизионисти покушавају да представе Јасеновац као "радни логор", прећуткујући чињеницу да је он од првог до посљедњег дана био - фабрика смрти! Концентрациони логор Јасеновац основале су усташе, које су 10. априла 1941. године прогласиле Независну државу Хрватску. Систем јасеновачких логора смрти постојао је од августа 1941. па до 22. априла 1945. године. Послијератне власти бивше СФР Југославије тврдиле су да је у Јасеновцу страдало око 700 хиљада људи, жена и дјеце. Најбројније жртве дао је српски народ - око пола милиона. Доња Градина је била у саставу јасеновачког логора од фебруара 1942. године и то првенствено као гробље усташке фабрике смрти. Стотине хиљада људи, жена и дјеце убијено је и сахрањено управо у Доњој Градини, и то у 125 масовних гробница, распоређених у девет гробних поља. Због тога је, према ријечима предсједавајућег Савјета министара БиХ Николе Шпирића, Доња Градина мјесто сјећања и опомене, а за неке и мјесто кајања. - Жалим што данас нема много оних који би требало да буду овдје. Они треба себи да поставе питања да ли су и 60 година послије Градине и Јасеновца на другој страни - запитао је Шпирић из Доње Градине. Д. МAЈСТОРОВИЋ ВИСОКИ ПРЕДСТAВНИК Високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг посјетиће Доњу Градину, али у приватном аранжману, потврдио је нашем листу портпарол Канцеларије Крис Бенет. На питање зашто први човјек међународне заједнице у БиХ инсистира на приватној посјети, Бенет је одговорио да високи представник има право да одлучи како ће гдје путовати. Уз констатацију да се о томе није требало ни говорити, Бенет је нагласио и то да Шварц-Шилинг и те како добро зна шта је Доња Градина и какав је њен значај, тако да управо због тога жели да обиђе то Спомен-подручје без медијске пажње! ЊУЈОРК Дан сјећања на жртве Јасеновца обиљежен је у недјељу и у Њујорку. Код јасеновачког спомен-камена у бруклинском Меморијалном парку холокауста прочитана су имена вољених, који су страдали у хрватском логору смрти Јасеновац, али и на другим стратиштима широм усташке Независне државе Хрватске. - Одржавање оваквих комеморација и изучавање лекција о злочину, почињеном у Јасеновцу, основни је корак у успостављању мира и правде на Балкану, али и у изградњи будућности, темељеној на разумијевању и поштовању људских права - поручио је национални координатор њујоршког Института за истраживање "Јасеновац" Бери Литучи. Дан раније, у суботу, 21. априла, у Њујорку је приказан и документарни филм кустоса Спомен-подручја Доња Градина "Сунце у житу", који говори о страдањима у логору Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.