Посланици сутра хитно засједају у Сарајеву: Европски закони на провјери

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Приједлози закона о граничној контроли и заштити личних података, који су дуже вријеме предмет усаглашавања у БиХ, махом због простора за пренос надлежности, једине су тачке на дневном реду хитне сједнице Представничког дома Парламента БиХ која је заказана за сутра.
Савјет министара БиХ је, наиме, 17. децембра једногласно усвојио приједлог закона о граничној контроли који би, у парламентарној процедури, требало да буде разматран по хитном поступку. Истог дана утврђен је и приједлог у вези са заштитом личних података, а план је да тај акт буде разматран по скраћеној процедури.
Подршком законима су, како је саопштено послије те хитне сједнице Савјета, предузети релевантни кораци неопходни за добијање датума за отварање преговора БиХ с ЕУ. Међутим, како је током процеса доласка до предложеног текста закона било много отворених питања недоумице нису отклоњене ни усвајањем у Савјету министара.
Иако су за гласали и министри који долазе из Републике Српске, у опозицији, понајвише у СДС-у, било је одређених дилема те су након сједнице Главног одбора странке затражили да се о овом питању изјасне и републички органи.
Народна скупштина Републике Српске је након тога, 25. децембра 2024, на посебној сједници, а након посланичке расправе током које је први човјек МУП-а Српске Синиша Каран устврдио да закони у садашњим верзијама не преносе надлежности са РС на БиХ, усвојила закључак у вези са заузимањем става поводом приједлога закона о граничној контроли БиХ и приједлога закона о заштити личних података БиХ.
Закључком је задужен Законодавни одбор Народне скупштине Републике Српске да „припреми амандмане на приједлог закона о заштити личних података БиХ и изјашњење о Приједлогу закона о граничној контроли БиХ те исте достави српским представницима у Парламентарној скупштини БиХ“.
Предсједавајући Законодавног одбора у Народној скупштини Републике Српске Младен Илић каже да је одбор 30. децембра прошле године, у складу са закључком Скупштине, разматрао задужење и једногласно одреаговао.
- Кроз Владу Српске, односно ресор унутрашњих послова, смо захтијевали да се у сарадњи са нашим представницима власти на нивоу БиХ очитују о питању амандмана. СДС је имао амандмане, као Одбор смо их уважили и прослиједили те задужили Владу да у координацији са представницима Српске у Сарајеву да донесе најбоље рјешење. На тај начин они су преузели тај други дио посла, а Одбор је у суштини урадио оно за шта је био и задужен - рекао је Илић (СНСД) за „Глас“.
Са послаником СДС-а и чланом одбора Миланом Касаповићем нисмо успјели да ступимо у контакт, а посланик СДС-а у Представничком дому Парламента БиХ Младен Босић за „Глас“ је рекао да нема информација да је неких каквих разговора било на ову тему, али и додао да је извјесно да је СНСД, пристанком на одржавање хитне сједнице, поново погазио закључке Народне скупштине.
Пословник Представничког дома прописује да предлагач може тражити да се приједлог закона разматра по скраћеном поступку, уз обавезу да писано образложи разлоге који оправдавају скраћивање поступка те се у том случају рокови из редовног законодавног поступка скраћују на пола.
Када је у питању хитни поступак, амандмани се могу поднијети у писаној форми до окончања расправе и то ако се односе на „исправљање очигледних нормативно-техничких и штампарских грешака у тексту“. Ако Представнички дом, ипак, не прихвати захтјев предлагача за разматрање приједлога закона по хитном поступку, одлучује да ли ће закон кроз скраћену или редовну процедуру.
Одлучивање
Народни посланици су, наиме, на посљедњој посебној сједници крајем 2024. године усвојили још један закључак. Њиме је, на приједлог владајуће већине, обавезана Влада Српске да у року од 30 дана упути у процедуру закон којим би била уређена процедура разматрања питања о којима одлучује Парламентарна скупштина БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.