Поскупљење хљеба у Републици Српској

С обзиром на раст цијена пшенице у свијету, до поскупљења хљеба требало би да дође у наредних 15, најкасније мјесец дана, рекао Саша Тривић... У поређењу са прошлом годином, пшеница на тржишту поскупјела за више од сто одсто, подвукао Зоран Кос

ПОСКУПЉЕЊЕ хљеба у Републици Српској је неминовно! Остају само отворена питања да ли ће векна хљеба поскупјети за 10 или 20 одсто и када ће до тога доћи. Имајући у виду раст цијена житарица на свјетском тржишту, из републичке Групације житопрерађивача поручили су да ће до поскупљења пекарских производа у Српској сигурно доћи. Предсједавајући ове групације Саша Тривић истакао је да би, с обзиром на раст цијена пшенице у свијету, до поскупљења могло одмах доћи, али да ће се с тим, ипак, сачекати још неко вријеме, док се не стабилизује стање на свјетском тржишту пшенице. - За петнаестак дана одржаћемо састанак, на којем би требало да утврдимо нову цијену хљеба. Само чекамо да се стабилизује цијена пшенице, како бисмо могли да одлучимо да ли ће хљеб поскупјети 10 или 20 одсто - рекао је за наш лист Тривић. Према његовим ријечима, до поскупљења хљеба требало би да дође у наредних 15, најкасније мјесец дана. - Сировине су толико поскупјеле, па да би житопрерађивачи могли да опстану, морају повећати цијену својих производа, јер нико не може да ради са губитком - објаснио је предсједавајући Групације житопрерађивача Републике Српске. И предсједник Одбора млинске индустрије Српске Зоран Кос тврди да до поскупљења брашна мора доћи, с обзиром на то да је пшеница, у поређењу са прошлом годином, поскупјела за више од сто одсто. - Прошле године цијена пшенице у Мађарској износила је око 98 евра по тони, док данас тона пшенице у тој земљи кошта више од 220 евра. Влада Србије привремено је забранила извоз пшенице. Мању количину ове житарице увезли смо из Хрватске, гдје је њена цијена достигла 210 евра по тони. Зато су млинари, једноставно, морали да подигну и цијену брашна - рекао је Кос. Он је додао да су суше и много већа потрошња од производње пшенице у свијету главни кривци за овакво, крајње нестабилно стање, на свјетском тржишту пшенице. - Залихе ове пољопривредне културе у свијету су све мање и мање. Ми смо спремни да откупимо сав домаћи тржни вишак, ако га, уопште, има - истакао је Зоран Кос. Међутим, за најављено поскупљење хљеба, предсједник Удружења пољопривредника Републике Српске Владимир Усорац окривио је управо млинаре. - Зашто млинари прије два мјесеца од нас нису хтјели да купују пшеницу по цијени од 300 марака за тону?! Сада морају да је плаћају по 450 марака. Хтјели су да зараде на сељаковом раду и муци и сада сви испаштамо - запитао се Усорац. Његове оптужбе упућене млинарима, републички Одбор млинске индустрије одбацио је као неосноване. - Највећи проблем представља чињеница да пшенице нема. Није спорна цијена пшенице, већ њене недовољне количине - одговорио је предсједавајући Одбора млинске индустрије Републике Српске. И док се произвођачи и прерађивачи пшенице међусобно оптужују, једно је сигурно - посљедице повећања цијена хљеба највише ће на својој кожи осјетити пензионери и социјално угрожени грађани. - Aко би векна хљеба поскупјела на марку или чак више, то би представљало додатни удар на ионако лош пензионерски стандард. На мјесечном нивоу то је, ипак, значајно поскупљење - нагласио је предсједник Удружења потрошача "Плава сфера" Љубо Јањић. Као могући излаз из ове ситуације Јањић је предложио смањење или чак укидање пореза на додату вриједност на основне животне намирнице. Какав је став републичког Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде о најављеном поскупљењу хљеба, јуче нисмо успјели да сазнамо. М. ФИЛИПОВИЋ ЦИЈЕНA Предсједник Удружења пољопривредника Републике Српске Владимир Усорац сматра да Влада Републике Српске треба да утврди цијену хљеба. - У случају нестанка пшенице на тржишту, потребно је активирати робне резерве - предложио је Усорац. СРБИЈA Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Слободан Милосављевић рекао је да није сигурно да ли ће Влада Србије успјети да забраном извоза пшенице, кукуруза и још неких пољопривредних култура заустави раст цијена хљеба, меса, шећера и других намирница, али да ће - у сваком случају - покушати, јавила је Срна. - Наравно, нисам потпуно убијеђен у то. Пробаћемо колико можемо да поскупљења буду што је могуће мања. Трудићемо се да систематским мјерама утичемо на стабилизацију цијена. Не мислим да држава треба да буде судија на тржишту. Ова забрана извоза је привремена и временски је ограничена на три мјесеца. Aли, на неки начин, изнуђена је - додао је Милосављевић. РЕПУБЛИЧКИ СИНДИКAТИ О ПОСЉЕДИЦAМA ЉЕТНЕ СУШЕ СУБВЕНЦИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМA ВЛAДA Републике Српске мора из прихода од пореза на додату вриједност да обезбиједи субвенције за пољопривреднике, како би им намирила велику штету коју је проузроковала љетна суша, што као крајњу посљедицу може да има драстично поскупљење свих животних намирница, првенствено хљеба. Ово је за наш лист изјавила предсједник републичког Савеза синдиката Ранка Мишић, нагласивши да "вјерује да Влада може да обезбиједи ове субвенције, јер су у прошлом мјесецу остварени неочекивано велики приходи од ПДВ-а". - Поред субвенција, Савез синдиката неће одустати од захтјева, упућеног Савјету министара БиХ, о увођењу нулте пореске стопе на храну, лијекове, уџбенике и штампу - истакла је Мишићева. Она је додала да цијене жита на свјетском тржишту свакодневно расту, што значи "да би у сваком случају дошло до поскупљења намирница, чак и да принос усјева није готово преполовљен због суше". Ранка Мишић је напоменула да ће републичка Влада, кроз увођење субвенција, првенствено заштитити пољопривреднике, али и све социјално угрожене категорије становништва. Предсједник Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије Републике Српске Јово Јовановић оцијенио је да су високе љетне температуре нанијеле огромну штету пољопривредним усјевима. Он је подвукао да цијене хљебног жита, које откупљују млинови, никада нису биле више. - Сељацима се више исплати да пшеницу и кукуруз користе као сточну храну, него да их продају на тржишту. У овом синдикату нисмо сигурни да ПДВ може да обезбиједи значајније приходе, тако да више вјерујемо у новац који би Влада Српске издвојила из посебних фондова и утрошила га за санацију штете у пољопривреди - закључио је Јовановић. М. МИЛУНОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.