Посебна сједница Народне скупштине о мајским поплавама

Бањалука - Народна скупштина Републике Српске на данашњој посебној сједници у Бањалуци разматра приједлог законских мјера Владе Републике Српске за санацију поплава које су задесиле Српску у мају.

СНСД предлаже формирање анкетног одбора

''Владајући СНСД предложиће формирање анкетног одбора у вези одговорности за протекле поплаве'', најавила је Душица Савић, посланик СНСД-а у Народној скупштини РС.

Током скупштинске расправе, она је нагласила да би овај одбор требао да утврдити одговорности за све поступке надлежних институција и појединаца током протеклих поплава.

Савез општина и градова подржао формирање Фонда

Савез општина и градова РС подржао је данас формирање Фонда солидарности, истичући да је сада кључни приоритет санација и помоћ погођеном становништву.

Обраћајући се посланицима, Мићо Мићић, предсједник Савеза, пренио је став ове организације да је обнова Добоја и Шамца приоритет, али и да се у истој равни с њима морају наћи и Бијељина и Шековићи, који су такође претрпјели огромне штете од протеклих поплава.

Према подацима Савеза, у локалним зајадницама Српске поплављено је око 30.000 домаћинстава, укључујући и неколико десетина хиљада хектара најплоднијег земљишта.

Он је истакао да се, посклије формирања Фонда, мора одмах кренути у реализацију једнократне новчане помоћи како би се што прије помогло угроженом становништву.

Истовремено, Срђан Мазалица, посланик СНСД-а, одбацио је критике опозиције да власти нису адекватано реаговале, наводећи, као примјер, сучај прошлогодишњих поплава у Њемачкој, које су такође биле изузетено разорне.

Он је казао да ни најјача европска економија није била у стању да изгради тако високе ријечне насипе бори са изузетно високим водостајима

Мазалица је нагласио и да нису тачне тврдње опозиције да се ништа није предузимало на одбрани од поплава послије 2010. годинем, кад су такође биле јако велике штете од ове непогоде, наводећи као примјер угвоор са Европском обновом и развој у вриједности од 55 милиона евра. Међутим, он је напоменуо да та средства нису реализована због компликованих односа на нивоу зајаденичких институција.

Удуплане накнаде за хидроакумулационе објекте

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Приједлог закона о накнадама за кориштење природних ресурса у сврху производње електричне енергије дефинише повећање накнада за коришћење хидроакумулационих објеката са 0,005 КМ на 0,010 КМ, као и накнада за коришћење природних необновљивих ресурса са 0,003 КМ на 0,006 КМ.

Цвијановићева је на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске рекла да ће средства од ових накнада ићи у Фонд солидарности за обнову Српске, као и у буџете локалних заједница у омјеру 50 према 50 одсто.

Говорећи о предложеном закону о измјенама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, Цвијановићева је рекла да се тим актом увећавају износи пореза на употребу моторних возила у распону од 25 одсто до 50 одсто, док се порез на мотоцикле смањује у распону од 17 одсто до 40 одсто у односу на досадашње износе пореза.

Цвијановићева је додала да се порез на регистровано оружје за које је издат оружани лист за држање и ношење, односно држање и ношење оружја за личну безбједност увећава за 50 одсто у односу на досадашње износе.

Она је међу приједлозима Владиних мјера навела и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на непокретности, измјене и допуне Закона о буџетском систему Српске, Приједлог закона о задуживању, дугу и гаранцијама Српске, као и Приједлог закона о допуни Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Српске.

Посебан допринос из нето личних примања

Први вид обезбјеђења средстава за Фонд солидарности представља посебан допринос за солидарност који се уводи законом о посебном доприносу на солидарност, а обезбјеђује се из нето личних примања, изјавила је данас предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

"Цијенећи ситуацију у којој се цјелокупно становништво, али и привреда налазе у условима сада већ дуготрајне кризе, настоји се наћи баланс између нужне потребе за солидарношћу и постојећег стања. Влада је обављала дуготрајне и исцрпне разговоре са социјалним партнерима око проналажења праве мјере оптерећења", рекла је Цвијановићева у обраћању пред посланицима Народне скупштине Републике Српске.

Она је навела да су и синдикати и послодавци, па и пензионери као трећа категорија обухваћени овим законом, исказали велики вид солидарности чији је резултат предложени закон.

Овај посебан допринос за солидарност представља намјенска средства која се обезбјеђују од нето личних примања физичких лица, од исплаћених пензија и од средстава исплатиоца дохотка /послодаваца/.

Премијер Српске је на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске појаснила да се овај посебан допринос не плаћа на нето лична примања која су према закону ослобођена од плаћања пореза на доходак.

Цвијановићева је навела да се посебан допринос за солидарност обрачунава у висини од три одсто од нето личних примања физичких лица која остварују доходак из било ког извора, при чему 1,5 одсто пада на терет радника, а 1,5 одсто на терет послодавца.

Посебан допринос за солидарност плаћају пензионери зависно од висине исплаћене пензије у износима: једна КМ на пензије у висини до 331 КМ, двије КМ на пензије од 331 КМ до 500 КМ, три КМ на пензије од 500 КМ до 700 КМ, четири КМ на пензије од 700 КМ до 1.000 КМ и пет КМ на пензије преко 1.000 КМ.

"Вишеструко је оптерећена накнада за чланство у управним и надзорним одборима, одборима за ревизију, савјетима и комисијама. Обрачунава се и плаћа у висини од 20 одсто од нето накнаде као личног примања и у цијелости пада на терет физичког лица које остварује овај доходак", навела је Цвијановићева.

 

Фонд солидарности - добар темељ за обнову

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да се захтјев за оснивање Фонда солидарности, који може бити добар темељ у остварењу циља - обнове Републике након катастрофалних поплава, наметнуо као неминовност.

Цвијановићева је на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске навела да је, законом о Фонду солидарности предвиђено да се средства фонда обезбјеђују из посебног доприноса солидарности, пореза на употребу, држање и ношење добара, накнада за кориштење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, домаћих и иностраних донација, те домаћих и иностраних помоћи.

Она је додала да се средства обезбјеђују и из кредитних средстава Републике и јединица локалне самоуправе, буџетских средстава Републике и јединица локалне самоуправе, средстава остварених продајом имовине стечене извршењем кривичног дјела и осталих средстава.

"Ова средства биће уплаћивана у Фонд, а закон јасно прописује да се користе за санацију штете изазване поплавама у мају ове године које су настале на стамбеним, привредним и енергетским објектима, укључујући и помоћ потрошачима електричне енергије, пољопривредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадима, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима и објектима јавних институција", навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је закон предвидио додјелу једнократне новчане помоћи до 5.000 КМ за приоритетну санацију штета на стамбеним објектима.

Према њеним ријечима, Влада је у обавези да, на приједлог Управног одбора Фонда, донесе више подзаконских аката за примјену овог закона.

Цвијановићева је додала да ће се, ради постизања потпуне транспарентности, на интернет страници Владе објављивати мјесечни извјештај о прикупљању и трошењу средстава фонда.

Она је навела да ће Фонд подносити извјештај о свом раду Влади, а Влада Народној скупштини, док би надзор над прикупљањем и расподјелом средстава требало да врши посебно радно тијело Народне скупштине којим би предсједавао посланик из највеће опозиционе партије.

"С обзиром на то да смо свјесни степена насталих штета и неминовности дуготрајне обнове, предвиђено је да овај закон остане на снази седам и по година, што значи до 31. децембра 2021. године", навела је предсједник Владе Српске.

Према предложеном закону о Фонду солидарности за обнову Српске, надлежност фонда је успостављање Јединственог регистра штета и управљање и располагање намјенским средствима за обнову Републике.

"Цијенећи обимност штете, подручје града Добоја и општине Шамац према овом закону сматрају се подручјем посебне бриге за које се могу прописати и посебни услови, начини и облици санације штете", истакла је Цвијановићева.

Предвиђено је да у Управни одбор Фонда, који има 11 чланова, осим чланова Владе, уђу и три градоначелника, односно начелника јединица локалне самоуправе са поплављених подручја, један представник запослених у Републици и један представник међународних финансијских институција, односно донатора.

Пројекат заштите од поплава био успорен због више разлога

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да је пројекат заштите од поплава који се реализује из кредита Европске инвестиционе банке /ЕИБ/ од 55 милиона евра био успорен због низа разлога.

Цвијановићева је на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске рекла да је тај пројекат Влада кандидовала након јунских поплава 2010. године и да је због поплаве крајем те године било неопходно са кредитором обновити преговоре ради ревидирања раније утврђених приоритета.

Она је додала да се највећи број накнадно утврђених приоритетних локација налази у Семберији.

Цвијановићева је навела да је у оквиру реализације овог пројекта на подручју Бијељине у јуну 2013. године потписан Меморандум између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и града Бијељина који се односи на 20 појединачних пројеката на том подручју.

Према њеним ријечима, тим пројектима обухваћени су санација и реконструкција насипа као што су Тополовац, Рача, Дашница, а Меморандумом се Бијељина обавезује да ријеши имовинско-правне односе, што у конкретном случају до данас није учињено.

"Ово говорим само зато што је некоректно оптуживати Владу за спорост овог пројекта, знајући да се он проводи према међународним процедурама, али и зато што не зависи не само од Владе, већ и од локалних заједница", нагласила је Цвијановићева.

Говорећи о пројектима одбране од поплава, она је навела да се на бази преговора отпочетих прошле године, у јуну очекује одобрење кредита Свјетске банке од 13,8 милиона долара за изградњу дринског насипа у Семберији укупне дужине 33 километра.

Напомињући да су се "слушале разне приче о систему цивилне заштите", премијер Српске је подсјетила на законска рјешења у овој области и истакла да је у јавности намјерно створена погрешна слика како су ресурси Цивилне заштите централизовани.

"То није тачно, јер је ријеч о веома децентрализованој структури у којој Републичка управа Цивилне заштите има управну и координациону улогу, док је највећи дио одговорности на локалној заједници, односно локалним штабовима Цивилне заштите", истакла је Цвијановићева.

Она је навела да није било дисконтинуитета између периода прије и након проглашења ванредне ситуације, јер су све републичке службе обављале своје задатке у апсолутној координацији и у пуном капацитету, сходно ситуацији и потребама на терену.

Штета око 1,6 милијарди КМ

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је на посебној сједници Народне скупштине да предложене мјере представљају основу за обнову Српске након катастрофалних поплава и бројних клизишта, а да се предвиђа да ће штета бити око 1,6 милијарди КМ.

Цвијановићева је подсјетила да је ова катастрофа тешко погодила велики број општина и градова и проузроковала огромну материјалну штету на стамбеним, привредним и енергетским објектима, саобраћајној и комуналној инфраструктури, на објектима јавних служби и установа, привреди и пољопривреди.

Она је навела да је овом катастрофом погођено око 40 одсто територије Републике Српске, а процјењује се да је око 58 одсто од укупног броја становништва било изложено или је  осјетило њене штетне посљедице.

Цвијановићева је додала да је током поплава евакуисано више од 35.000 лица, као и да су поплаве однијеле и људске животе и учиниле да велика недаћа која је задесила Српску поприми обиљежје трагедије.

"Користим ову прилику да још једном у име Владе Републике Српске и у своје име изразим најискреније саучешће породицама страдалих. Људски живот је једини губитак који се не може надокнадити. Све остало може и на томе ћемо радити", рекла је Цвијановићева.

Истичући да је Влада Српске утврдила сет мјера којима се трасира пут за обнову Српске, она је нагласила да то значи да ће бити обновљен породични, привредни и институционални живот у Републици Српској.

"Владине мјере ћемо надограђивати, зависно од потреба, јер ће обнова трајати више година. Зато што толико траје, обнова и јесте процес, али је она и циљ. Да бисмо до тог циља дошли, мораћемо мобилисати различите ресурсе и биће потребан ангажман свих", истакла је Цвијановићева.

Она је додала да су поплаве проузроковале да се са неким стварима почне испочетка, умјесто размишљања о даљем развоју.

Цвијановићева је истакла да грубе прелиминарне процјене указују да је ријеч о штети огромних размјера која упућује на бројку од 1,3 милијарде КМ, а предвиђања су да ће бити и већа, чак око 1,6 милијарди КМ.

Она је додала да активности на процјени штете проводе локалне заједнице и републичка комисија у складу са законом, а све то у сарадњи са Свјетском банком, УНДП-ом и ЕУ.

"Циљни датум за добијање документа са процјеном штете у складу са међународном методологијом јесте 18. јуни. Имајући у виду чињеницу да се вода различито задржала на појединим локацијама, локалне комисије нису могле уједачено да проводе активности на процјени штете", подсјетила је Цвијановићева.

Она је појаснила да је циљ дефинисаних мјера Владе Републике Српске да се новчано помогне породицама и домаћинствима чији су стамбени објекти претрпјели штету, да се путем одређених растерећења, ослобађања и повољним кредитима помогне привредним субјектима који су директно страдали или оштећени поплавом, као и да се одговарајућим мјерама помогне пољопривреди и ради на обнови тешко страдале инфраструктуре.

"Због тог разлога су наше мјере груписане у неколико области – економске, социјалне, хуманитарне, инфраструктурне и слично, а има их укупно око 60", истакла је премијер Српске.

Цвијановићева је појаснила да су закони који су достављени Народној скупштини у функцији су реализације ових мјера, али подразумијеваће и низ других активности које проводи Влада.

Усвојен дневни ред

Народна скупштина Републике Српске усвојила је дневни ред, а претходно су посланици прихватили приједлог Владе Српске да се води обједињена расправа о предложеним тачкама дневног реда.

Према усвојеном дневном реду, по хитном поступку биће разматрани приједлози закона о Фонду солидарности за обнову Српске, о посебном доприносу за солидарност, као и о накнадама за кориштење природних ресурса у сврху производње електричне енергије.

На дневном реду су по хитном поступку приједлози закона о измјенама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, о измјенама и допуни Закона о посебним републичким таксама, те о измјенама и допунама Закона о посебним начинима измирења пореског дуга.

Посланици ће по хитном поступку разматрати и приједлоге закона о измјенама и допунама Закона о буџетском систему Републике Српске, о допунама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, те о допуни Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске.

На захтјев клуба посланика НДП-а била је дата скупштинска пауза од 60 минута. Посланици опозиције тврдили су да је прекршен скупштински пословник, јер је предложена обједињена скупштинска расправа, умјесто да буде вођена појединачна.

Ковач: Опозиција жели да се проблеми што више компликују

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Милан Ковач сматра да је суштина данашњег наступа опозиције у парламенту да се проблеми што више компликују и ситуација направи што гором.

"Нисмо чули ниједан конкретан приједлог опозиције о начину рјешавања проблема становништва угроженог поплавама, привредних објеката, пољопривредног земљишта", изјавио је Ковач новинарима.

Он је рекао да није тачна прича опозиције о сједињавању тачака дневног реда, истичући да је обједињена расправа о предложеним тачкама дневног реда.

"Опозиција би требало да зна да није битно колико говориш, већ колико ти је ријеч тешка. Да би ријеч била тешка она мора бити заснована на чињеницама", истакао је Ковач.

Он тврди да опозиција "очито нема ни памети, ни снаге ни аргумената против пакета мјера Владе за санацију посљедица од поплава у Српској".

Ковач је рекао да опозиција не жели да дозволи да премијер Српске Жељка Цвијановић износи комплетан сет мјера који је предвиђен програмом Владе.

"Сва ова циркусијада је данас зато што постоји директан телевизијски пренос скупштинског засједања, јер је познато колико је опозицији брига за народом и поплављеним становништвом", истакао је Ковач.

Ковач, који је из Шипова, подсјетио је да је 1996. године овај градић враћен Српској Дејтонским мировним споразумом, наводећи да су у Републици Српској тада на власти били сви СДС-ови предсједници општина.

Он је рекао да СДС нема конкретне мјере и приједлоге за санацију посљедица од поплава, већ жели само да купи политичке поене.

"жБН телевизијаж објавила је да је 60 чамаца преузела општина Шипово и да због тога није било спашавања у Шамцу и Бијељини, али ја располажем папиром који каже да ниједан чамац није преузет", закључио је Ковач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.