Посада кумовала авионској несрећи на Озрену

Сарајево - Основни узрок пада авиона "цесна" 24. септембра 2015. године на планини Озрен, у којем је погинуо пилот, а чланови посаде повријеђени, је неадекватна припрема посаде за лет, скретање са задате путање и лет на мањој висини од одобрене, утврђено је истрагом.

Авион је због тих пропуста улетио у облак, закачио дрвеће и срушио се.

Комисија Министарства комуникација и транспорта БиХ за спровођење истраге о узроцима ове авионске несреће сачинила је извјештај на основу спроведене истраге, анализе прикупљених доказа и расположивих информација о несрећи у којој је погинуо пилот Никола Аћимовић из Београда, теже повријеђен оператер копилот Јарослав Хортман из Старе Пазове, а лакше авиомеханичар приправник Стефан Стевановић из Младеновца. Авион, из којег су избациване вакцине против бјеснила, срушио се 25 минута након полијетања са аеродрома у Бањалуци.

Комисија је утврдила да је на другој етапи одобрене руте Добој - Тузла посада скренула јужно од пет до шест километара од задате путање.

- Умјесто да су лет изводили долином ријеке Спрече, односно обронцима планине Озрен, како је планирано, то су чинили изнад планинског подручја, чији су врхови приближни или већи од висине лета, а висина лета била је нижа од планиране. Оператер није надзирао елементе лета и прекасно је интервенисао. Посада је након уоченог скретања са задате линије пута исувише касно реаговала и није предузела благовремене поступке за повратак на задату путању и висину лета. Дозволила је да авион уђе у облаке - наведено је у извјештају и додато да је посада тада изгубила визуелан контакт са земљом.

Авион је потом закачио дрвеће и ударио о земљу, кабина се одвојила од трупа и букнуо је пожар. Пилот је погинуо, а оператер и механичар су се извукли и позвали Службу трагања и спасавања у Тузли, која је убрзо стигла.

Комисија је утврдила и да припрема посаде за лет није била адекватна у односу на карактер и услове извођења лета.

- Припрема се базирала на рутини и искуству са раније извођених летова по одобреној рути, а не на сложености и стварним условима извршења задатка. Нема доказа о постојању претходне припреме посаде, нити доказа да је урађена било каква процјена ризика у односу на метео-услове који су владали на планираној рути - стоји у извјештају.

Наведено је да је прије полијетања са аеродрома у Бањалуци посада била упозната с тим да временски услови на рути имају тренд даљег погоршавања.

- Несрећа је могла бити избјегнута да је посада благовремено предузела поступак повратка на задату линију пута и предузела адекватне поступке прије уласка у облак и губитак визуелног контакта са земљом. Ипак, идентификација узрока не имплицира утврђивање кривице, нити утврђивање управне, грађанске или кривичне одговорности - наведено је у закључку истражне комисије.

Комисија је именована у августу 2016, а чинили су је Салко Бегић, Јусуф Миџић, Енес Мујезиновић и Младен Карић, док је представник Србије био Бранимир Подовац.

Фактори који су допринијели несрећи

- Игнорисање информације о метеоролошкој ситуацији и прогнози времена

- Неадекватна припрема посаде за извршење лета на малој висини

- Игнорисање најаве погоршања метеоролошке ситуације

- Непридржавање правила за минималну висину лета

- Губитак визуелног контакта са земљом

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.