Породица Дражић из Бање Луке преко ноћи избгубила све

Дражићи су деложирани из куће у Бањој Луци јер је уговор о замјени њиховог дома и породице Ганибеговић из Зенице поништен... Остали смо без ичега и постали бескућници, рекао Горан Дражић

ИAКО су годинама поштено радили и трудили се да стекну имовину, Бањолучанин Горан Дражић тврди да су он и његова породица неправедно остали без крова над главом. - Принудно смо исељени из куће у Бањој Луци коју је мој отац Јован 1995. године добио у замјену за кућу у Зеници. Кућа у Зеници нам је враћена, али је запаљена 24. октобра ове године и немамо гдје да се вратимо. Мој отац, стар и болестан, сестра и њена породица и ја се од 15. јуна ове године, од када смо деложирани, сналазимо како знамо и умијемо - истакао је Горан Дражић. Дражић је појаснио да је из куће у Бањој Луци деложиран јер је уговор о замјени кућа породица Дражић и Ганибеговић поништен пресудом бањолучког Основног суда, коју је потврдио и Окружни суд у овом граду. - Први уговор о замјени некретнина потписали смо у Бањој Луци 23. августа 1995. године, на основу пуномоћи, Зилха Ганибеговић, супруга Aбаза Ганибеговића и ја, јер су мој отац и Ганибеговић, који су власници кућа тада били у Зеници. У члану пет тог уговора наведено је да се он раскида ако не дође до закључења уговора о размјени некретнина у Зеници. Тако су други уговор осам дана касније у Зеници потписали мој отац Јован Дражић и Aбаз Ганибеговић - нагласио је Дражић. Он тврди да су уговором склопљеним у Бањој Луци, Ганибеговћи добили кућу у Зеници, а на основу уговора потписаног у Зеници поред те и кућу у селу Мошћаница. - Ми смо, с друге стране, у Бањој Луци добили кућу која је била само озидана и покривена па смо у њено опремање уложили око 50 хиљада марака. Били смо затечени када је Aбаз Ганибеговић 2001. године Основном суду у Бањој Луци поднио тужбу којом тражи да се поништи уговор о замјени. Суд је донио одлуку у његову корист. У пресуди од 2. новембра 2006. године наведено је да мој отац треба да врати имовину у Бањој Луци, али не и то да Ганибеговић треба да нам врати имовину у Зеници - истакао је Дражић. Додаје да је поступак вођен три пута, а два пута је Окружни суд укидао пресуду Основног суда. - У трећем поступку, 21. марта ове године потврђена је пресуда Основног суда којом се уговор поништава, с тим да је у одлуци Окружног суда наведено да нам Ганибеговићи требају вратити кућу у Зеници. Проблем је то што је кућа у Зеници била девастирана, што сам тврдио током цијелог поступка, па према томе, није било могуће да нам се врати оно што смо дали у замјену, односно да се и једној и другој страни врати имовина једнаке вриједности. Ипак, надлежна општинска служба у Зеници је у октобру 2003. године издала службену забиљешку према којој је имовина исправна, што није било тачно - тврди Дражић. Додао је да је 2004. године тражио од надлежних у Зеници да оду на терен и утврде у каквом је стању имовина и нагласио да је умјесто тога добио обавјештење да његов отац треба да преузме кућу у Зеници, јер је Ганибеговић из ње у међувремену изашао и предао је овој општини. - Наравно, то нисмо урадили јер бисмо тада били двоструки корисници, с обзиром на то да судски спор још није био завршен. Обратио сам се и Управи за имовинско-правне и геодетске послове општине Зеница и од њих затражио да утврде чињенично стање, али до данас нисам добио одговор - тврди Дражић. Према његовим ријечима, након деложације, затражио је у августу ове године од општине Зеница да им врате имовину, али никакав одговор нису добили до 24. октобра, када су обавијештени да им је кућа запаљена. Дан касније она им је враћена. - Тако смо остали без ичега и практично постали бескућници. Питање је да ли ћемо, када и од кога добити било какву надокнаду. Мој отац је, под старе дане, ни крив ни дужан у једном дану све изгубио, а није урадио ништа незаконито, већ је само замијенио своју кућу - закључио је Горан Дражић. С. МИЛЕТИЋ ОБРAЗЛОЖЕЊЕ Према Дражићевим ријечима, у образложењу пресуде наведено је да се уговор поништава на основу општих ратних околности, односно да није постојала слободна воља Ганибеговића, који су на суду изјавили да су се плашили да живе у Бањој Луци јер су им, наводно, непознате особе у више наврата пријетиле. - Отац и ја никог нисмо присиљавали да потпише уговор. Мој отац, који је власник имовине, тада није ни био у Бањој Луци, а у Зеници је био припадник мањинског народа, што значи да Ганибеговића није могао да натјера да тамо потпише уговор. Сматрам да су уговори потписани у складу са законом и да ту нема ништа спорно - нагласио је Дражић. Додао је да је предмет тренутно на Врховном суду Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.