Поповић: Уставни суд БиХ срачунато руши Дејтон и правни систем Српске

БАЊАЛУКА - Одлука Уставног суда БиХ, којом се поништава ранија пресуда Врховног суда Републике Српске о одбијању захтјева литванске Укио банке да јој се призна 155 милиона КМ потраживања од зворничке Фабрике глинице Бирач у стечају, недопустива је и скандалозна, сматра шеф Правног тима Фабрике глинице Бирач у стечају Витомир Поповић.

Поповић је оцијенио да таква одлука Уставног суда БиХ представља директан удар на уставно-правни и економски поредак Републике Српске, те да захтијева хитну реакцију политичког врха Српске.

- Мислим да је ова одлука Уставног суда БиХ највећи удар на Дејтонски споразум од његовог ступања на снагу 14. децембра 1995. године. Ако се томе додају одлуке Уставног суда БиХ о перспективној војној имовини, пољопривредном земљишту, шумама, водама Републике Српске итд, јасно је да се Уставни суд БиХ више бави политиком, него што треба да се бави правом - рекао је Поповић.

Према његовим ријечима, такав удар на Устав и на Дејтонску структуру БиХ нису имали ни високи представници од Педи Ешдауна, па на овамо, јер нису улазили у неке детаље - дакле, највећи удар на Дејтон.

Поповић је нагласио да је, као судија Уставног суда БиХ у првом сазиву и као дугогодишњи универзитетски професор, остао на одређен начин збуњен чињеницом да Уставни суд БиХ, излазећи изван оквира својих надлежности утврђеним Уставом БиХ који представља Анекс четири Дејтонског мировног споразума, дакле међународног уговора, практично ушао у оно што не спада у његову надлежност.

- Правни систем у БиХ је успостављен тако што је правосуђе заокружено и на нивоу Републике Српске и на нивоу ФБиХ, а највиши суд који се бави пуном јурисдикцијом у Републици Српској је Врховни суд Српске. У складу са важећим законодавством само ови судови утврђују чињенице, проводе доказе, анализирају и цијене те доказе и, дефакто, мериторно одлучују о сваком од тих случајева, укључујући овај предмет који је био везан за Укио банку - рекао је Поповић.

Он је истакао да је на овакав начин Уставни суд БиХ практично занемарио све оно на чему се радило протеклих осам година, а то је да су скоро сви уговори настали само за један дан, без одржане Скупштине А.Д. Бирач Зворник, која је била надређени орган, да Специјално тужилаштво Републике Српске још води истрагу против одређеног броја руководилаца из садашњег система Бирача и Укио банке, додавши да је овдје ријеч о низу тужби које су поднесене ради поништења оваквих уговора.

Поповић је рекао да су, свакако, чињенице и доказе цијенили и Окружни привредни суд у Бијељини као надлежни суд, затим Виши привредни суд у Бањалуци, а након тога у трећем степену кроз ревизију и Врховни суд Републике Српске.

- Отићи толико далеко и казати да сви ови судови нису добро оцијенили доказе је, најблаже речено, нешто што апсолутно доводи у питање рад оваквог Уставног суда БиХ. Сматрам да ће надлежни који се баве прије свега политиком у оквиру Парламентарне скупштине и институција Републике Српске морати да кажу какав се жели Уставни суд у БиХ - рекао је Поповић за Алумина инфо.

Истичући да није спорна чињеница да се Уставни суд БиХ бави, између осталог, апелацијом да преиспитује да ли су одлуке судова и Републике Српске и ФБиХ у складу са Европском конвенцијом о људским правима и слободама и њеним протоколима, Поповић сматра да Уставни суд БиХ не може да улази у меритум, јер су једини мериторни судови, у конкретном случају, судови Републике Српске.

Академик Поповић наглашава да Уставни суд БиХ на веома перфидан и опасан начин излази изван оквира своје надлежности.

- Уставни суд БиХ нема та овлашћења, он није ни бивши Савезни суд у нама заједничкој држави Југославији, а није ни врховни суд БиХ. Дакле, Уставни суд БиХ на један веома перфидан и опасан начин излази изван оквира своје надлежности. Он је у конкретном случају тврдио да постоји повреда права на правичан приступ суду у складу са европском конвенцијом, што апсолутно није тачно - рекао је Поповић.

Поповић сматра да су у конкретном случају сва правна средства у складу са домаћом јурисдикцијом исцрпљена, пресуде су донесене и у првом и у другом и у трећем степену и да су чињенице утврђиване у свим овим поступцима, докази цијењени онако како је то могуће да се цијене, што значи да судије, које суде, цијене те доказе, а не судије Уставног суда БиХ.

Коментаришући судије које су учествовали у доношењу овакве одлуке, Поповић наглашава да је састав Врховног суда Републике Српске на много вишем нивоу, него што је случај са судијама Уставног суда БиХ.

- Уз дужно поштовање, састав Врховног суда Републике Српске је на много вишем нивоу него што је Уставни суд БиХ. Ако погледате биографије, видјећете да скоро нико од судија Уставног суда БиХ није био судија ни основног суда, није се бавио ни сметањем посједа, ни разводом брака, а камо ли споровима од неколико стотина милиона КМ, који спадају у најтеже спорове и који су проистекли из најтежих кривичних дјела - сматра Поповић.

Према његовим ријечима, легализовати на овакав начин нешто што није у складу са Уставом БиХ значи изаћи изван круга својих овлашћења, изван своје надлежности и ако се томе дода читав низ других одлука, укључујући ову са Укио банком, и раније поменуте одлуке о војној имовини, пољопривредном земљишту итд, Уставни суд БиХ срачунато иде у правцу рушења Дејтонског и, наравно, правног система Републике Српске.

- Одлуке Уставног суда БиХ у посљедње вријеме, поготово ова која се тиче Укио банке, руши комплетан правни поредак Републике Српске, минимизује рад судова у Српској и намеће се као некакав врховни суд БиХ. Мени је жао што судије из Републике Српске учествују у раду тог суда, дајући му тиме легалитет - рекао је Поповић.

Наглашавајући да Република Српска не треба да да сагласност на овакав рад Уставног суда БиХ, Поповић је нагласио да се правила Уставног суда БиХ једноставно могу протумачити да улазе у читав низ надлежности које нису предвиђене Уставом БиХ, док нема ниједан орган у БиХ који може да каже да правила Уставног суда нису у складу са Уставом БиХ.

Поповић сматра да је чињеница да Уставни суд БиХ занемарује постојање Дејтонског споразума, као међународног уговора који једноставно не може да буде цијењен од оваквог Уставног суда како он то чини.

- Анекс четири Општег оквирног споразма је практично међународни уговор. То је Устав БиХ и Уствни суд БиХ има задатак да штити Устав БиХ, да поштује структуру државе онакве каква је успостављена у Дејтону, да води рачуна о томе да се она састоји или да је чине Република Српска и ФБиХ, са Брчко дистриктом, као посебном јединицом локалне самоуправе, и Уставни суд БиХ не може да намеће рјешења која излазе изван оног што представља правни поредак БиХ - сматра академик Поповић.

Говорећи о даљим корацима, Поповић је поручио да ће Правни тим Фабрике глинице Бирач у стечају тражити преиспитивање овакве одлуке Уставног суда БиХ, с обзиром на то да она није заснована ни на Уставу БиХ ни на Закону, али да то у многоме зависи и од механизама којима ће приступити Врховни суд Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.