Нове изборне технологије пред великим испитом: Недостају људи, новац и обука, могуће гужве и застој гласања

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Увођење нових технологија у овдашњи изборни систем од првог дана прате отворена питања, сумње и контроверзе, а како се ближи 4. октобар - дан резервисан за нове опште изборе уз прву пуну примјену оптичких скенера и уређаја за идентификацију бирача, на површину излазе проблеми о којима све отвореније говоре и у самој Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • 4. октобра први пут ће на општим изборима у БиХ бити у пуној примјени оптички скенери и уређаји за идентификацију бирача.
  • Чланица ЦИК-а Ирена Хаџиабдић упозорава на недостатак стручног кадра, кашњење обука и логистичке проблеме.
  • Тестни избори прије десетак дана показали су проблеме са испоруком материјала и кашњење почетка гласања.
  • Изборна комисија у Бијељини тврди да тренутно нема новца ни ангажованих лица за транспорт и постављање изборне технологије на 200 бирачких мјеста.
  • Из ЦИК-а поручују да проблеми неће зауставити изборе, али да су могући технички застоји, гужве и спорије гласање.
  • Пилот-програм је, према наводима из текста, показао и могућност манипулације на скенерима.

Десети по реду општи избори у БиХ биће спроведени први пут уз скенере и другачији начин идентификације бирача на биралиштима на начин да ће, уз лични документ, бити узет и отисак, у принципу, десног кажипрста, али је цијели процес под великом лупом јавности од самог избора компаније којој је повјерен тај посао.

Оштре полемике су, наиме, почеле чак и прије тога, односно након што је увођење нових технологија омогућено интервенцијом њемачког дипломате Кристијана Шмита из фотеље високог представника у Изборни закон БиХ, јер је годинама изостајао конкретан договор домаћих лидера на том пољу.

И након што су послије извјесног времена од потписивања уговора у другом плану остале контроверзе које се вежу за матичну компанију која је опрему доставила БиХ, услиједила су бројна питања о томе да ли је и у коликој мјери домаћа изборна администрација спремна за посао који је сада већ увелико на видику.

Сумње у то да ће изборни дан обиљежити озбиљни проблеми су јачале како је каснила и обука чланова бирачких одбора, док су из ЦИК-а, с друге стране, упорно скретали пажњу на чињеницу да су нове технологије испробане на одређеном узорку на локалним изборима 2024.

Насупрот томе, дио људи из система је тврдио и и даље тврди да није могуће поредити то искуство са изборним процесом који слиједи, јер ће на изборима у октобру бити четири гласачка листића, редизајнирани изглед тог листића, посебни фломастер, а редне бројеве кандидата ће морати тражити на другом помоћном листићу.

Тестни избори

Да ће бити проблема и гласање ићи спорије на биралиштима, показали су и тестни избори, које је прије десетак дана организовао ЦИК. Њих су, наиме, обиљежили проблеми са испоруком гласачког материјала, због чега је и сам почетак тестног гласања каснио и неколико сати у односу на план.

А тога су све свјеснији и у ЦИК-у. Чланица ЦИК-а Ирена Хаџиабдић је у изјави за федералне медије истакла да имају одређених проблема које ће морати ријешити у наредних 15 дана, да не би било проблема у спровођењу избора.

- Кључни проблеми су акутни недостатак стручног особља, велико кашњење у спровођењу обука за примјену нових изборних технологија те логистички изазови - навела је Хаџиабдићева и подсјетила и да недостаје на стотине стручњака за техничке уређаје који треба да буду на бирачким мјестима.

Хаџиабдићева је признала и проблеме са попуњавањем бирачких одбора, наводећи да је одговорност на политичким субјектима у БиХ.

- Ти проблеми могу имати утицај на ток изборног дана, али неће зауставити одржавање избора. Избори правно и законски морају бити одржани. Међутим, због недостатка обученог кадра и тога да се обуке морају радити убрзано и у ходу, могући су технички застоји, гужве и спорије одвијање гласања. Изборни процес ће бити спроведен са расположивим људством, али уз могуће оперативне потешкоће - истакла је Хаџиабдићева.

Велике проблеме имају у Бијељини. Предсједница Изборне комисије Дијана Савић Божић за "Глас" тврди да, на тој адреси, гледајући садашњу ситуацију, неће моћи спровести изборе са технологијом, како су то зацртали у ЦИК-у, истичући да су и у Сарајеву и те како упознати са стањем, али не реагују.

- Ми немамо ниједну конвертибилну марку, иако је Градска управа била дужна да стави на располагање средства 15 дана након расписивања избора, а ЦИК захтијева од локалних комисија да обезбиједе виљушкаре, превоз изборних технологија до крајњих адреса. Ми имамо 200 бирачких мјеста, нека су удаљена и 50 километара од центра и то је немогуће извршити, јер захтијева изнајмљивање возила и услуге лица која ће управљати системом. У овом моменту то не можемо обезбиједити - нагласила је Савић Божић.

Дописи

Потврдила је да су у петак послали нови, али не и први допис ЦИК-у, у којем су их обавијестили о проблемима.

- ЦИК предузима активности на кажњавању политичких представника због изјава, а када политички представници блокирају рад Изборне комисије или онемогућавају спровођење избора, онда не предузимају ништа. Обавеза свих органа јесте да избори буду спроведени. У супротном постоји кривична одговорност прописана законом - нагласила је она.

ЦИК, каже, уз велики буџет и људе, има проблеме.

- Ми немамо ни ангажована лица нити једну марку. Одговорност сноси наша извршна власт. Скупштина је усвојила буџет, одобрила средства, али нам она нису стављена на располагање. Позивам на одговорност и ЦИК, који треба да реагује. Законска обавеза је да притекну у помоћ и обезбиједе услове, јер су они као кровна изборна организација ове земље - закључила је она.

Иако је увођење нових технологија у изборни систем БиХ најављивано као пут ка поузданијим изборима и препрека манипулацијама, пилот-програм је показао да постоји могућност манипулације на скенерима.

Ревизија

ЦИК је у петак закључио уговор са америчком групом понуђача о пружању услуге независне верификације, валидације и ревизије изборних технологија, односно ревизију система за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића на бирачким мјестима, вриједан 661.050 КМ са ПДВ-ом. Одлуку о избору најповољнијег понуђача ЦИК је донио након расписаног тендера.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.