Поново проблематични велики буџетски корисници

Сарајево - Канцеларија за ревизију институција БиХ обавила је финансијску ревизију 74 институције БиХ за 2015. годину и за пет дала мишљење с резервом са скретањем пажње, за једну мишљење с резервом и за 67 позитивно мишљење од чега 40 са скретањем пажње, сапштено је на данашњој конференцији за новинаре ове канцеларије у Сарајеву.

Мишљење са резервом уз скретање пажње добили су министарства комуникација и транспорта, одбране и спољних послова, те Регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност, Управа за индиректно опорезивање БиХ, док је мишљење са резервом добила Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података.

Према ријечима генералног ревизора БиХ Драгана Вранкића, у случају једне институције, усљед ограниченог опсега ревизије, Канцеларија се уздржала од давања мишљења, а ради се о Обавјештајно-безбједносној агенцији /ОБА/ БиХ.

"Институције које су добиле мишљење са резервом уз скретање пажње и мишљење с резервом велики су буџетски корисници и оне троше 53 одсто средстава из буџета БиХ", нагласио је Вранкић на конференцији за новинаре.

Наводећи да је Канцеларија за ревизију институција БиХ за 2015. годину издала 530 препорука, што је за 15 одсто више него у години прије, Вранкић је изразио незадовољство степеном провођења ревизорских препорука, који се у БиХ креће између 50 и 60 одсто, док у демократским земљама он износи 90 одсто.

Вранкић је као једну од главних замјерки ревизора навео неправовремено усвајање буџета институција БиХ подсјећајући да је буџет за 2015. годину усвојен у мају те године.

Према његовим ријечима, велики проблем су и непровођење одлука Уставног суда БиХ те дугогодишње одсуство реализације бројних системских препорука ревизије и закључака Парламентарне скупштине БиХ донијетих на основу тих препорука.

Развијањем система интерне ревизије у институцијама БиХ, констатовао је Вранкић, био би унапријеђен систем надзора трошења буџетских средстава и елиминисане могућности грешке.

Генерални ревизор је упозорио да налази ревизије показују да се издвајања из буџета БиХ за судске спорове повећавају из године у годину и да су од 2010. до 2015. године износили 24,3 милиона КМ.

Као један од налаза ревизије он је навео и питање транспарентности запошљавања у јавном сектору.

"Половина препорука Канцеларије за ревизију системске је природе", рекао је Вранкић констатујући да је за њихово рјешавање потребно удружено дјеловање институција БиХ, прије свега Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ.

Истичући да ревизија није репресивна, Вранкић је рекао да ће извјештај о ревизији институција БиХ за 2015. годину бити прослијеђен надлежним институцијама на даље разматрање и поступање, а прије свега Парламентарној скупштини БиХ.

Представљајући 30 системских препорука Канцеларије за ревизију институција БиХ за прошлу годину замјеник генералног ревизора Ранко Крсман рекао је да оне указују на слабости у законским и подзаконским рјешењима.

"Углавном се реализују препоруке које се тичу саме институције, док оне које укључују већи број њих имају мањи степен реализације", констатовао је Крсман и додао да препоруке углавном реализују мањи буџетски корисници.

Он је истакао да имплементацијом препорука треба да се повећају финансијска дисциплина, ефикасност и транспарентност трошења буџетских средстава.

Као најважније системске препоруке Крсман је навео оне које се тичу судских спорова, проблема у процесу јавних набавки те неусаглашеност подзаконских аката о платама и накнадама са важећим законима.

Замјеник главног ревизора Јасмин Пилица представио је налазе ревизије учинка препорука ревизије.

"Основни налази и закључци проведеног праћења активности институција БиХ указају да је степен реализације препорука на ниском нивоу", истакао је Пилица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.