Поништавање уговора о замјени некретнина многим грађа

Постоји око пет хиљада уговора о замјени некретнина које су склопили грађани Републике Српске и Хрватске, а многи од њих су поништени судским одлукама, и то углавном на штету Срба из Хрватске

ОСAМДЕСЕТОГОДИШЊИ Јанко Војводић, заједно са девет чланова своје породице, 11. децембра, на основу одлуке Основног суда у Бањој Луци треба да напусти кућу у бањолучкој улици Књаза Милоша 71, коју је добио у замјену за имовину у Задру. Овај суд је поништио уговоре о замјени некретнина које је Војводић 1995. године склопио са Кајом Јаковљевић у Задру и Бањој Луци. Иако морају да се иселе из имовине у Бањој Луци, Војводићима кућа у Задру није враћена. Према ријечима предсједника Удружења грађана "Заједно до истине" Горана Дражића, ово нажалост, није усамљен случај. У овом удружењу наводе да постоји око пет хиљада уговора о замјени некретнина које су склопили грађани Републике Српске и Хрватске, а многи од њих су поништени судским одлукама, и то углавном на штету Срба из Хрватске. Дражић је истакао да Удружење годинама упозорава на овај проблем, али да за сада нема никаквих помака у његовом рјешавању. Подсјећамо, високи представник је својевремено донио пропис којим је, на неки начин, ставио ван снаге све уговоре о замјени некретнина који су потписани од 1. априла 1992. године до краја 1998. године. Међутим, касније је донио нови пропис којим је дао додатне услове за раскид уговора. Њиме је раскид тих уговора условљен одредбом према којој "онај ко тражи раскид треба да докаже да уговор није склопљен слободном вољом". - Ипак, поједине судије у Српској и даље доносе пресуде којима се уговори поништавају само на основу општих ратних околности. Уговоре би требало поништавати само ако је једна од уговорних страна уговор потписала под присилом. Осим тога, требало би да раскид уговора може да тражи само онај потписник који је био припадник мањинског народа у мјесту у којем је уговор потписан. Наиме, немогуће је да, на примјер, Србин у Ријеци или Задру присили Хрвата да потпише уговор - истакао је Дражић. Дражић је нагласио да је највећи проблем то што се не води рачуна о томе да људи не могу да врате имовину у Хрватској. Судови у Српској немају надлежност у Хрватској, па њихова пресуда не може да се тамо спроведе. - Тако, на примјер, Јанко Војводић треба да изађе на улицу иако има све доказе да не може да врати имовину коју је дао у замјену. На тај се начин пресуда суда извршава једнострано, иако је законом прописано то да се имовина истовремено треба вратити и једној и другој страни, у случају поништења уговора - нагласио је Дражић. Јанко Војводић појаснио је да је послије пресуде бањолучког Основног суда отишао у Задар и поднио захтјев тамошњем Општинском суду да буде укњижен као власник куће у Задру. Рјешењем Општинског суда у Задру његов је захтјев одбијен, а задарски суд истовремено доноси рјешење да се Каја Јаковљевић укњижи као власник некретнина у Бањој Луци. Према Војводићевим ријечима, она је тако укњижена као власник обје куће. - Предмет Јанка Војводића тренутно је на Врховном суду Републике Српске, као и многи други слични предмети. Врховни суд донио је више од 20 пресуда којима су укинуте пресуде нижих судова у Српској у оваквим случајевима, као што је, на примјер, случај Бошка Ђајића. Нажалост, одлуке основних и окружних судова су извршне, тако да су спроведене, а то је довело до несагледивих посљедица по наше чланове који су морали да изађу на улицу - нагласио је Дражић. Он сматра да ови грађани нису обављали незаконите послове и да нико нема права да им одузме имовину коју су стицали цијелог живота. - Уговори о замјени некретнина су овјеравани у судовима Републике Српске, Федерације БиХ и Хрватске па се не може рећи да су незаконити - сматра Дражић. Горан Дражић нагласио је да је недопустиво то да се данас крше основна права грађана, као што је право на дом и да тај проблем треба што прије ријешити. С. МИЛЕТИЋ Судска пракса Горан Дражић је истакао да власти у Републици Српској не смију да утичу на рад судова, али да морају да заштите права својих грађана на имовину, на дом, која су им гарантована домаћим законима и међународним конвенцијама. - Упознали смо власти Српске и БиХ са овим проблемом, односно начином на који се доносе пресуде и поступком њиховог извршавања. Тражимо да надлежна министарства и Народна скупштина Републике Српске организују округли сто на који би позвали стручњаке из области права који би дали свој суд о досадашњој судској пракси у оваквим предметима - нагласио је Дражић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.