Полигон за креирање криза: Шта је архивирано у комуникеима ПИК-а

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - У сусрет избору новог високог представника на површину избијају све дубље разлике у погледу свјетских сила на улогу међународне заједнице у БиХ, а све очи поново су упрте у Управни одбор Савјета за примјену мира (ПИК), који је, иако антидејтонска творевина, својевремено имао другачији приступ у процесу именовања дипломата на чело ОХР-а.

Након потписа у Дејтону у новембру 1995, у Лондону је 8. и 9. децембра исте те године засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Састанак је за резултат имао формирање ПИК-а, који се састоји од 55 земаља и организација те је одређено да Управни одбор чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, САД, као и Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, а под предсједништвом високог представника.

Управни одбор, према појашњењу чак из самог ОХР-а, високом представнику даје политичке смјернице, али из ПИК-а су се изродила и такозвана бонска овлашћења на која су се високи представници позивали и мијењали законе те смјењивали функционере.

Кап која је прелила чашу, додуше у Српској, била је одлука да на позицију високог представника именују њемачког дипломату Кристијана Шмита и то без резолуције Савјета безбједности Уједињених нација (УН), како то, према тврдњама републичких званичника и правника, налаже и сам Дејтон.

Те 2021. године Руска Федерација је, у службеном писму, најавила да више неће учествовати на састанцима Управног одбора Савјета, а годину касније је и најавила да обуставља учешће у финансирању ОХР-а, који је, како се често истиче, одавно постао заправо проблем и препрека напретку БиХ.

Посљедњим тврдњама, махом из Српске те амбасадорима Русије и Кине у СБ УН, иду у прилог и ранија саопштења, односно фамозни комуникеи који су у неким прошлом годинама с нестрпљењем чекани након сједница Управног одбора ПИК-а.

Тако је, у комуникеу из марта 2009, између осталог, наведено да очекују да ће остварити сарадњу са високим представником Валентином Инцком, уз поздрављање Резолуције 1869 (2009) Савјета безбједности УН.

Двије године раније је, уз истицање да поздрављају именовање Мирослава Лајчака на функцију високог представника и специјалног представника, истакнуто и да је циљ да затварање ОХР-а буде извршено до 30. јуна 2008.

У једном од комуникеа пише да је "Управни одбор са жаљењем констатовао најављени одлазак високог представника Волфганга Петрича крајем маја 2002" те да је "Одбор именовао лорда Ешдауна на мјесто новог високог представника, у складу са кандидатуром коју је предложила ЕУ".

- Одбор је од Савјета безбједности Уједињених нација затражио да потврди његово именовање - пише у саопштењу које је архивирано на сајту ОХР-а.

Бонским овлашћењима је смијењено више од 150 политичара, а и наметнуто неколико стотина закона и одлука. Свједок тог времена је и Немања Васић, функционер СДС-а, који је био посланик у другом, трећем, четвртом и петом сазиву Народне скупштине Републике Српске. За "Глас" је истакао да се на почетку вјеровало да иза свега стоји добра намјера, али да се ипак брзо показало да је у питању нешто сасвим друго, а ништа добро.

- Нико у том времену није очекивао да ће се то изродити у нешто што ће почети да мијења правила, дерогира Дејтонски споразум и санкционише све који су сметали, међу њима и ја са осталим функционерима странке, све с циљем да буде поведена нека друга политика, а не каква је замишљена. Све у свему, то је један промашај - истакао је Васић, додајући да је вријеме да се прекине са тим, било одједном или постепено са смањивањем улога.

Управо су полемике у вези са процедуром избора високог представника и продубиле јаз у БиХ након ступања Шмита на дужност, јер није потврђен у СБ УН, а ПИК је све чешће у Српској називан неформалном групом држава и као тијело које није предвиђено Дејтонским мировним споразумом.

Нова сједница ПИК-а је заказана за 3. и 4. јун. На њој би могао да буде изабран нови високи представник, до чега долази усљед недавне оставке Шмита. Али посљедње информације показују другачије струје у сусрет сједници ПИК-а.

До сада је углавном било познато име кључног кандидата за мјесто високог представника и прије сједнице, али то сада није случај те се помиње да су у игри чак четири кандидата, што свједочи о томе да нема сагласности међу кључним међународним актерима на том пољу.

Међу кандидатима су италијански дипломата Антонио Занарди Ленди, који ужива чак и подршку САД, те амерички функционер Вилијам Ругер. Поред њих Велика Британија и Француска, које с друге стране заговарају останак ОХР-а у пуној улози, предложиле су своје кандидате. До закључења овог броја је објелодањено да је француски избор Рене Троказ, дипломата који је тренутно специјални изасланик за западни Балкан при влади Француске.

Аналитичари истичу да ће, у зависности од тога ко буде високи представник у БиХ, бити познато како ће се кретати и ОХР - да ли по нотама Европе или САД, уз увјерење да слиједи избор посљедњег високог представника за БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.