Покушај криптоудара на Српску

БАЊАЛУКА - Иза инсистирања да под ознаком “хитно” буде усвојен нацрт закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности БиХ и дизања медијске прашине како би се БиХ могла наћи на црној листи ФАТФ-а, Манивала и Европске уније уколико ускоро овај документ не буде усвојен, крије се још један покушај бошњачких политичара да од Српске одузму дио Уставом загарантованих надлежности.

Истакао је ово извор “Гласа” из Владе Српске коментаришући сву пометњу који су изазвали поједини представници Савјета министара, али и Удружења банака у БиХ који су навели да би се због застоја у усаглашавању и доношењу новог документа БиХ поново могла наћи на црној листи међународних организација, а што би на крају, како су рекли, могло имати негативне финансијске посљедице по грађане и пословну заједницу у БиХ. Према ријечима извора “Гласа”, ради се о још једном подлом покушају политичке подметачине из Сарајева.

- Наравно да све то није тачно. Као прво, БиХ је тек 2023. године предвиђена за евалуацију од стране Манивала, што значи да још увијек не постоји опасност да БиХ буде стављена на црну листу. Као друго, власти Српске су прихватиле да уђу у овај процес, изабрани су представници надлежних министарства која учествују у радној групи, али проблем је, као и много пута до сада, то што бошњачки политичари опет покушавају да наметну рјешења која се косе са Уставом БиХ - казао је извор “Гласа”.

Како је појаснио, постоји препорука од стране Европске комисије да се усвоји нови закон који би на бољи начин регулисао ову осјетљиву област. У фокусу су четврта и пета европска директива, прва која предвиђа увођење регистра стварног власништва за привредне субјекте, која није спорна, и друга која се односи на електронско пословање и трговину криптовалутама око које је запело.

- Српска је већ законски уредила питање регистра, остало је још да се то уради и за физичка лица. Али, оно што је спорно јесте покушај да се кроз ново законско рјешење електронско пословање и питање криптовалута дигне на ниво БиХ. Умјесто да се то прво уреди ентитетским законима, покушава се обрнуто. Треба прво дефинисати шта је криптовалута, па тек онда одређивати ко може вршити надзор над њом. То мора бити ентитетско тијело које ће одредити министарство финансија. Ради се о веома осјетљивој области, а што се, уосталом, може видјети и из чињенице да ни многе европске земље још нису имплементирале ту пету агенду - навео је овај извор. 

Појаснио је да је споран и приједлог у ком се тражи успостављање централног регистра стварних власника, јер се ни у једном од европских докумената и препорука не тражи да ово тијело мора бити на нивоу БиХ”.

- Да ли је он регистрован на нивоу ентитета или на заједничком нивоу, а што није у складу са Уставом, Брисел не интересује. Они само траже успостављање тог регистра. Исто је и са регистром физичких лица. Нажалост, покушава се поновити сценарио када је приликом доношења првог оваквог закона дошло до преноса одређених надлежности на ниво БиХ, а што је урађено без сагласности власти Српске. Овог пута то неће проћи - додао је он.

Задужења Владе

Влада Српске је средином прошлог мјесеца усвојила информацију о изради допуне “Процјене ризика од прања новца и финансирања тероризма” и Акционог плана за борбу против прања новца и финансирања тероризма у БиХ за период од 2021. до 2023. године, те задужила надлежне институције Српске да активно учествују у изради ових докумената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.