Погледи из Русије: Опрез, Србијо!

У ПОСЉЕДЊИХ неколико дана у западној, а и локалној штампи, прије свега - хрватској и бошњачкој, опет се појавила тема пресуде, изречене у Хагу прије мјесец и по дана по тужби БиХ против Србије. Дакле, први је почео амерички дневник "Њујорк тајмс". У прошли понедјељак у њему је објављен чланак у којем се наводи чињеница да је Србија сакрила од судија Међународног суда правде у Хагу већи дио државних војних архива, чији подаци пуно више говоре о умијешаности Србије и њених државника у рат у БиХ. Наиме, разлог пресуде, која је ослободила Србију од одговорности, према мишљењу новинара "Њујорк тајмса", јесте недовољна обавијештеност судија, који због неких "зарђалих" разлога, као што је суђење покојном Слободану Милошевићу, нису имали увид у пуну документацију из српских тајних архива. Нећу сада да се бавим анализом тога колико је вјеродостојна информација коју је објавио амерички лист, а одмах пренијели малтене сви медије у Федерације БиХ и Хрватској, и то на ударним странама, јер свако, ко то прочита, видјеће колико су млаке те оптужбе и слаба је аргументација испуњена у стилу "рекла-казала". Без обзира на то, пробаћу да претпоставим какве би евентуалне посљедице ова медијска кампања могла да изазове у овом тренутку. Није уопште тајна да су утицајни амерички медији, а самим тим и дотични "Њујорк тајмс", пуно везани за владу, администрацију и остале државне институције СAД, дакле - износе ставове које влада жели да пласира у свијет. Питам се сада зашто се сумња у утемељеност пресуде појављује баш у том тренутку, када је Србија коначно одбацила план Aхтисарија, а планови СAД о муњевитом стварању још једне албанске државе, ако и нису пропали, онда су знатно успорени. Очигледно да је у питању покушај стварања новог притиска на Београд, који сада, да се не лажемо, еуфорично слави своју прву, послије дуго времена, спољнополитичку побједу у Савјету безбједности УН. Дакле, сумња у правоснажност пресуде хашког Суда правде, коју из свих снага пласирају медије држава које баш нешто посебно не воле Србе и Србију, могу имати за посљедицу постављање на дневни ред питања "па ако судије нису видјеле пуну документацију, ваљало би да се пресуда укине, а суђење понови". Наравно, познато је да на пресуду овог суда нема жалби, али сви ми добро знамо да по прописима УН нема ни бомбардовања суверених држава без санкције СБ УН, и нема прекрајања њихових граница, али то су само правила, која се нон-стоп крше, зар не? Уопште се не бих чудио када бих сазнао да већ у овом тренутку хиљаде стручњака-правника на Менхетну већ данима дискутују о томе како би било најпаметније срочити "правни разлог" за ревизију те пресуде. Па зашто је њима баш стало до те пресуде? Ево и одговора. У случају, наравно хипотетичком, када би дошло до укидања те пресуде и понављања суђења због "недостатка документације", "осјетљивости питања" и "највећег геноцида у Европи од Другог свјетског рата", српски политички врх би могао да се суочи са тешком дилемом - или да попусти око Косова и Метохије, или пресуда, овог пута, неће бити баш повољна. Напоменућу - у случају, ако би Србија била проглашена кривом због геноцида и учешћа у рату у БиХ, онда би она морала да исплати БиХ много милијарди евра, а било би угрожено и постојање српског ентитета у тој земљи. Дакле, потезање за аргументацијом типа ревизије пресуде Међународног суда правде, са једне стране, показује слабост српских супарника, јер они већ по ко зна који пут хоће да прекрше међународно право. Aли, са друге стране, за сада не можемо бити сигурни да то њима неће поћи за руком, па зато морамо бити опрезни и спремни да се суочимо и са овим потезом заговорника "независне Републике Косово". Кратко речено - опрез, Србијо! Aнатолиј ПОМОРЦЕВ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.