Поглед уназад: Код Влајка

Пише Гојко ДАКИЋ

Кад год би одлазио у Грахово, Дрвар или Бихаћ, или кад би се враћао у Сарајево, уро Пуцар Стари би редовно навраћао у крчму код Влајка Петровића на ^ађавици. Попио би кисело или слатко млијеко са кајмаком, размијенио са Влајком покоју из "оних времена" и стрпљиво чекао да се јагње скине са ражња. Цигарету није гасио. Влајко му је обично одсијецао лијеву плећку. Није га питао зашто баш лијеву. Иако је на путу Сарајево - Бихаћ било доста мјеста пријатних за одмор уз јагњетину као, рецимо, код Десе у Језеру, или Ковиљке-Кове на Оштрељу, уро и Невенка су, ипак, највише вољели свратити код Влајка. Иако његова крчма није била на нивоу сарајевских или бањолучких, за њих није било пријатнијег мјеста за предах и опуштање и слађе јагњетине од змијањске. Пријала му је, говорио је ондашњи неприкосновени комунистички лидер БиХ атмосфера Влајкове крчме, доброћудни домаћин, људи који су ту навраћали, а посебно поглед који је из ње пуцао преко Оровљанске равнице до Димитора на југозападу и Лисине изнад Мркоњић Града на истоку. Титов саборац и први предсједник НРБиХ код Влајке би редовно навраћао и код бабе Руже (Бањац) која је држала кафану на раскршћу пута за Горњи Рибник. Познавали су се још из рата. Код ње би попио кафу, одиграо партију-двије домина или таблића и настављао пут. И Хамдија Поздерац би, када би ишао у Цазин или Бихаћ, често навраћао код Влајка. Преферирао је, како се то данас каже, ситнички кајмак и сир за који је говорио да је бољи од влашићког. За Поздерца је увијек било суве говедине, телетине испод сача или младе јагњетине са ражња. Био је велики гурман и мераклија. Кад се враћао у Сарајево чекало га је по неколико килограма печене јагњетине. Да се нађе при руци. Злу не требало. Крчму је почетком двадесетог вијека саградио Влајков отац Миле на путу Кључ - Мркоњић Град. На мјесту гдје се крак тог пута одваја за Бању Луку преко Ситнице, Бунарева и Кадијине воде. Поред крчме Миле је држао и дућан мјешовите робе. Био је честит домаћи, омиљен међу мјештанима. И прије Другог свјетског рата код Миле су навраћали многе познате личности оног времена: банкари, народни посланици, сеоски кнезови. Одсједали су и велетрговци из Петровца и Кључа: Вуковићи, Млађеновићи, Шипраге, Филиповићи, Хрустићи... Куповали су робу у Бањој Луци, а код Миле би обично коначили, одмарали коње и прије првих пијетлова настављали пут. Прије, а и дуго послије рата у крчму је долазио и Сулејман бег Куленовић из Бање Луке. Имао је шуму на Ситници. Када би је обишао и кад би му лугар дозначио оно што је наумио, Сулејман и Влајко би то прослављали уз јагњетину, разне ђаконије и меку шљивовицу. Послије рата, тачније 1946. године, на рушевинама старе, подигнута је нова крчма. Бригу око ње преузео је Влајко. И она је постала омиљено мјесто окупљања највиђенијих људи тог поратног времена. И не само њих. Студенти и школарци су се код Влајке осјећали као код своје куће. ^ак и кад нису имали новца, а обично га нису имали, код Влајке нису никад остали гладни. Негдје седамдесетих Влајко и синови изградили су нови угоститељски објекат који је и данас у функцији. Изузев спољашњег изгледа, ништа се друго није битније промијенило. У њој се и даље послужују разноврсни специјалитети домаће - змијањске кухиње. Од колачићи са кајмаком, пуре са киселим млијеком и пасуља са сувим ребарцима, до првокласне телетине испод сача и јагњетине са ражња. Специјалитет куће посљедњих година је хељдина погачица или како је популарно зову "змијањска торта" . Кад год би осјетили потребу да дају одушка и да се опусте, код Влајка су долазили кључки политичари, љекари, професори, трговци, занатлије... Ту праксу је увео Милорад Мишо Поповић који је неко вријеме био предсједник кључког среза. Навраћале су и многе познате личности из ондашњег политичког, привредног и јавног живота. Угледни београдски и загребачки универзитетски професори, партијски функционери, народни посланици, предсједници западнокрајишких општина, глумци, књижевници... Од књижевника код Влајке би обавезно навраћали Бранко Ћ опић, Скендер Куленовић, Младен Ољача, Душко Трифуновић, Добрица Ерић... Од глумаца: Миодраг Петровић ^каља, Мија Алексић, Зијах Соколовић, Владо Зељковић, Адем Ћ ејван, окица Милинковић, Данило Лазовић... Од естрадних звијезда: Нада Мамула, Заим Имамовић, Василија Радојчић, Бора орђевић (^орба), Драган Стојнић... Код Влајке су се радо окупљали и сви виђенији људи ситничког краја: Велимир Веле Стојић, Лука Радак, Стојан Крекић - Ћ оја, Божо укић, Грујо Бијелић, Миленко Мачкић, Михајло Милетић, Гојко Вулин, Петко Сукара... Влајко Петровић је умро о Божићу 1991. године. Испратило га је више стотина познаника, пријатеља и поштовалаца из Кључа, Мркоњић Града, Бање Луке, Јајца... Бригу око крчме преузели су његови синови Мирко и Милорад. Ништа се није промијенило. И сада код њих радо наврати Никола Шпирић, Милорад Додик, Младен Иванић, др Миле Дмичић, Пантелија Дакић и многи други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.