Побјегли из мира и донијели немир

Сарајево - Половина нелегалних миграната, од 22.000, колико их је пријављено у БиХ у периоду од 1. јануара до 19. новембра ове године, дошла је из држава које у протеклом периоду нису биле захваћене ратним дејствима.

Према подацима Службе за послове са странцима, у посматраном периоду највише миграната у БиХ је дошло из Пакистана, њих 7.428, док је из Ирана стигло 3.529.

Иако је у јавности створена слика да се ради о ратним и економским миграцијама, званични подаци то демантују. Више од трећине миграната је из Пакистана, који је у протеклом периоду био поштеђен ратних дешавања, док су на другом мјесту по бројности избјеглице из нафтом богатог Ирана, земље у којој је БДП по глави становника чак четири пута већи од оног у БиХ и готово исти као онај који, примјера ради, има Чешка.  

Иако је, с обзиром на све оно што се посљедњих мјесеци дешавало око Сирије, било логично очекивати да највећи број миграната буде из ове ратом захваћене и порушене земље, то није случај. Њих је у БиХ регистровано “тек” 2.768, а из окупиране Либије 780.   

Да би ови подаци требало да буду забрињавајући, те да их је неопходно озбиљно схватити, али и анализирати због потенцијалних безбједносних проблема, увјерен је декан Факултета за безбједност у Бањалуци Слободан Жупљанин.

Према његовим ријечима, ови подаци најбоље илуструју да тврдње надлежних власти са нивоа БиХ, како се ради о економским и ратом узрокованим миграцијама, нису тачне и утемељене.

- Аналитичари који се баве овом проблематиком су и раније упозоравали на ову чињеницу. Ако се погледа из којих земаља долази највише миграната и њихова структура, онда је више него јасно да ту нешто не штима, те да се један број миграната може довести у везу са тероризмом или радикалним исламистичким организацијама - рекао је Жупљанин за “Глас Српске”.

Он је истакао да је више него контрадикторан податак да међу овим мигрантима има највише оних из Пакистана и Ирана, земаља које су означене као државе које готово јавно подржавају поједине терористичке организације. 

- Сви подаци указују на то да се ради о диригованим процесима. Због тога би и надлежне агенције из БиХ требало да под лупу ставе сваки улазак, а поготово оних лица која долазе из “непроблематичних” земаља. Ако неко долази из Ирана, гдје је БДП по глави становника велик, који је онда мотив одласка тих људи? Ту нешто не штима - категоричан је Жупљанин.

А да нешто не штима, недавно је индиректно поручио и сам министар безбједности Драган Мектић, који је рекао да су службе безбједности идентификовале један број миграната који су препознати као особе које се могу довести у везу са тероризмом или другим кривичним радњама.

Стручњак за безбједност Драгомир Јовичић сматра да подаци Службе за односе са странцима нису тачни и да је у БиХ ушао много већи број нелегалних миграната, више од 30.000, од којих је 10 одсто сигурно безбједносно интересантно због евентуалних веза са тероризмом.

Јовичић је мишљења да се ради о ширем глобалном пројекту, а који за крајњи циљ има исламизацију Европе.

- То је проблем са којим се полако али сигурно сусреће и сама БиХ - поручио је Јовичић.

Министарство за ванредне ситуације

Због прогноза да би БиХ у наредном периоду могао погодити нови мигрантски талас, власти у Српској ће у наредном периоду размотрити могућност формирања службе националне безбједности, али и увођење резервног састава полиције који би могао да броји и до 5.000 “резервиста”. 

- Институције са нивоа БиХ не раде свој посао, а Српска треба да нађе начин да се заштити од свих потенцијалних опасности. Мислим да је ово прави тренутак да се формира и министарство за ванредне ситуације, а које би се, измећу осталог, бавило и проблемом миграната - нагласио је Жупљанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.