Питање разграничења између Србије и БиХ не помјера се са мртве тачке

Већ девет година Српска и БХ комисија се нису састале. Питање разграничења не помјера се са мртве тачке, док испаштају крупни инфраструктирни пројекти. Дужина још неутврђене границе износи 353 километра, а постоје четири проблематичне тачке: Хидроцентрале Бајина Башта и Зворник, 10 километара пруге Београд-Бар која пролази кроз БиХ, те општине Прибој и Рудо. Код тих тачака је запело, јер су они важни инфрастуктурни објекти чију изградњу је финансирала Република Србија и жели их на својој територији.

На корак до рјешења дошло се 2017. године, када је Србија понудила своју варијанту споразума, каже српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик.

“Ми га прихватамо, остаје да га бошњачка страна још прихвати. Треба рећи да је у ранијем Предсједништву, од стране Иванића и Човића, то питање било прихваћено да буде ријешено, а онда је то оспорио Бакир Изетбеговић. Из незнаних разлога, само из жеље да то остане отворено питање. И то ће, наравно, морати да чека ситуацију код Бошњака,” каже Додик. 

Предсједник комисије Владе Србије за разграничење са БиХ, Вељко Одаловић вјерује да је договор могућ, да је српска страна српемна и чека реакцију БиХ.

“Зато је важно да се комисије што пре састану. Да босанска комисија добије мандат, да се формира или ова или новоформирана, да добије мандат, да добије оквир. Значи, оквир, као што ми имамо своју платформу.
Наша платформа је у духу онога што је припремљено било и за понуду коју је предсједник Вучић тада дао члановима Предсједништва,” рекао је Одаловић.

Из Комисије за границу за БиХ кажу да би спорне тачке, укупне површине око 40 квадратних километара, требало регулисати посебним споразумом.

“Ту је дошло до застоја између БиХ и Републике Србије. Задњи састанак смо имали 2010. године са истим стајалиштима, без било каквих промјена. Међутим у задње вријеме мислим да има одређених напредака, иницијатива и ми смо ове године у 5. мјесецу потписали и Протокол о заједничкој тачки, тромеђној тачки између БиХ, Србије и ЦГ, што је један помак, један корак напријед,” каже Жељко Обрадовић, Комисија за границе БиХ.

Уколико би се ускоро и десио нови састанак, сваки договор мора наићи на одобравање Предсједништва БиХ. На питање да ли ће прихватити приједлог Србије ако он буде поново изнесен у истом формату, предсједавајући Предсједништва БиХ, Жељко Комшић каже да не зна о чему је ријеч.

“Нисам упознат са било каквим приједлогом Србије око утврђивања демаркације постојећих граница, тако да о томе немам коментара. Мишљења сам како двије државне граничне комисије требају урадити свој дио посла како би надлежне државне институције имале о чему одлучивати,” рекао је Комшић.  

Бошњачки члан Предсједништва БиХ, Шефик Џаферовић није био доступан за изјаве, нити је одгворио на питање АТВ-а да ли ће, уколико до тога дође, прихватити приједлог Србије. Док се не утврди спорна граница са Србијом, која се цијелом дужином наслања на Републику Српска, највише посљедица ће сносити Срби који живе са обје стране границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.