ПИК није имао право да именује Шмита

ЖЕНЕВА - Савјет за имплементацију мира (ПИК) неформална је група великих сила, није никакво правно тијело. Бонска овлашћења немају стварну правну основу, али и само именовање Кристијана Шмита на мјесто високог представника и није било баш легално.

Објавио је ово на свом "Икс" налогу политиколог Иван Пепић са Универзитета у Женеви коментаришући актуелну политичку кризу у БиХ, али и недавно одржане консултације иза затворених врата чланица Савјета безбједности Уједињених нација. До његове реакције је дошло и након што је њемачка савезна влада саопштила да је Шмит на данашњу позицију наводно именован на законит начин од стране Управног одбора Савјета за имплементацију мира, који је, како је то саопштено из Берлина, за то искључиво одговоран.

Пепић на свом "Икс" налогу, међутим, све демаскира и оспорава чињеницама, наводећи да Савјет за имплементацију мира представља искључиво неформалну групу земаља, која је основана на Конференцији за имплементацију мира у Лондону 8 - 9. децембра 1995. године. Након ње, појашњава, учесници ове конференције позвали су Савјет безбједности УН да потврди именовање Карка Билта за првог високог представника.

- Резолуција Савјета безбједности УН 1031 каже да подржава високог представника у оквиру Дејтона и поздравља Савјет за имплементацију мира. Али то није створило ПИК, нити му дало икаква овлашћења. У Дејтонском мировном споразуму нигдје се не помиње овај савјет. Да има стварну правну улогу, био би тамо. Али није - поручио је Пепић.

Иван Пепић

Упркос томе, како даље наводи, ово савјетодавно тијело је 1997. године дало тадашњем високом представнику такозвана бонска овлашћења, дозвољавајући му да намеће разне одлуке.

- Они то нису могли урадити, јер ОХР није подружница ПИК-а. Они не могу пренијети овлашћења која немају и никада није било стварне одлуке да се они делегирају из Дејтона у Савјет за имплементацију мира. Овај савјет је засебна структура паралелна са ОХР-ом, без икаквих овлашћења над њим. Функционише као тијело које може понудити савјете, али не може дати никаква овлашћења ОХР-у. Због тога је бивши високи представник Карлос Вестендорп једном приликом поручио да бонска овлашћења нису баш легална. Она никада нису била предвиђена Дејтонским споразумом, правно обавезујућим уговором, ни неком од одлука Савјета безбједности -  написао је Пепић.

Истиче да, и када би којим случајем прихватили термин "не баш легална" бонска овлашћења, она никако нису могла бити употребљавана за укидање институција или централизацију власти.

- Другим ријечима, високи представник, у случају да је легалан, не би требало да гради институције или мијења структуру унутар БиХ. Његова улога је ограничена на спровођење Дејтона, а не на наметање стотина одлука и успостављање нових институција које нису договорене у Дејтону - сматра Пепић додајући да бонска овлашћења немају стварну правну основу.

Када је у питању Шмитово именовање, наводи да је и сам Савјет безбједности признао да то никада није експлицитно одобрио неком резолуцијом.

- Из ОХР-а наводе да то није важно, али у свим прошлим случајевима Савјет безбједности УН формално је "поздрављао" ту одлуку резолуцијом или писмом. Колико ја знам, ту изјаву немамо у случају Шмита, немамо одобрење СБ УН, ништа. Због тога је његово именовање у најбољем случају нејасно, пуно упитника. Што би Вестендорп рекао, "није баш легално" - поручио је Пепић.

Политика расула

Европски посланик за Хрватску Жељана Зовко (ХДЗ) изразила је оштар став према ОХР-у у БиХ истичући да "води земљу у расуло" и да га је потребно затворити.

- Високи представник прима 26.000 евра мјесечно да би БиХ држао у расулу. Морамо реформисати Изборни закон. Морамо затворити ОХР и довести БиХ у ЕУ - навела је Зовко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.