Пицула: Очекујем јачи ангажман ЕУ и САД у БиХ

Тонино Пицула, један од 50 чланова Спољнополитичког одбора Европског парламента, који су недаво усвојили Извјештај о напретку БиХ, те некадашњи шеф хрватске дипломатије, изјавио је да очекује обнову америчког ангажмана на југоистоку Европе па тако и у БиХ, у склопу њихове најављене опће ренесансе односа са ЕУ. То би се, како је рекао, могло догодити у другој половини ове или почетком идуће године.

„За очекивати је да ће ЕУ и даље појачавати свој ангажман у БиХ“, рекао је он у интервјуу „Независним“, нагласивши да су односи Брисела и Сарајева у 2013. завршили „озбиљним ускличником“.

НН: Како гледате на усвајање Извјештаја о напретку БиХ у Спољнополитичком одбору Европског парламента, на који је поднесено чак 116 амандмана и послато много занимљивих порука за власти у БиХ?

ПИЦУЛА: Овогодишње изјашњавање главног европског законодавца о ситуацији у БиХ пуно је више упозорење него охрабрење, а што је био случај ранијих година. Потпуно је јасно да са 2013. годином одлази и стрпљење међународне заједнице, не само оних који су традиционално скептични према БиХ него и оних који искрено вјерују у БиХ, али желе коначно видјети некакав напредак у њој. Мало шта је од преузетих обвеза реализирано. Извјештај о којем је расправљано у Бриселу је препун онога што се у њему није смјело наћи, или се не би требало наћи да су политички процеси довели до договора, како је то очекивано. Према томе, мислим да је 2013. година, у којој је однос између Брисела и Сарајева, али и Мостара, Бањалуке, закључен једним озбиљним ускличником. Међутим, ја ипак вјерујем да ће комбинација забринутости, одговорности и новог замаха постизборне политике у БиХ, али и нових постава у Европској комисији и Европском парламенту, поступно довести до позитивних помака.

НН: Између осталог, затражен је појачан ангажман институција ЕУ у БиХ, односно влада европских земаља. Шта се, конкретно, може изродити из овога, с обзиром на то да је улога међународне заједнице у БиХ посљедњих година у форми медијације, а никако наметања одлука или пријетњи?

ПИЦУЛА: Будући да је концем прошле године европски комесар за проширење Штефан Филе преузео улогу медијатора у име Комисије и ЕУ да буде постигнут споразум како преуредити институционалне аранжмане у БиХ, не само да их се усклади са одлуком „Сејдић и Финци“, него да би БиХ доиста постала држава са институцијама у служби грађана, а то је завршило неуспјехом, за очекивати је да ће ЕУ и даље појачавати свој ангажман. За БиХ мора бити стимулирајуће, али и упозоравајуће то што њени непосредни сусједи напредују. Напросто боде очи да у средишту тог политичког круга постоји држава која не налази модерна рјешења за властиту функционалност.

НН: Али како постићи већу функционалност и јачање државних институција, истовремено предупређујући покушаје унитаризације БиХ, што је једна од препорука из Извјештаја о напретку?

ПИЦУЛА: Није била ријеч само о унитаризацији као нечему што сигурно неће усрећити композитну БиХ, него се спомињао и сепаратизам, који би такођер на негативан начин појачао центрифугалне процесе у земљи. Оно што је овог тренутка вјеројатно пред очима свих који желе добро БиХ, јесте како да се држава конституира на темељу унутарњег консензуса, а не само захваљујући вањским притисцима. Прво, Брисел стимулира, а другога се клони колико може. Али, да би се тако нешто могло направити, треба постићи политички консензус у самој БиХ, до чега, очито, јако тешко долази. Мислим и очекујем да ће се, највјеројатније у другој половици ове године или почетком слиједеће, у цијели процес укључити и изваневропски фактори, прије свега САД. Американци имају неку врсту такве обвезе због Дејтонског споразума, који је зачет на њиховом територију и договорен захваљујући њиховој дипломацији. Очекујем, дакле, да ће доћи до обнове америчког ангажмана и на југоистоку Европе у склопу њихове најављене опће ренесансе односа са ЕУ.

НН: Хрватска је прошле године, поставши чланица ЕУ, остварила свој сан и стратешки циљ, а на добром путу за Брисел су и Србија и друге државе бивше Југославије. Чини се да је једино БиХ у безизлазној ситуацији и то због нерада и неодговорности властитих политичара, због чега су кажњени грађани. Каква је европска перспектива БиХ?

ПИЦУЛА: Мислим да БиХ има европску перспективу, али, једноставно, дејтонски поредак БиХ држи ту европску перспективу и будућност земље као таоца. Данас је и врсним аналитичарима и експертима посве јасно да је дејтонски поредак БиХ, овакав какав је сада - застарио. Не тврдим, наравно, да су сва рјешења из Дејтона таква да их треба бацити кроз прозор, али, напросто, треба поштено признати да такав сустав какав је данас онемогућава доношење политичких одлука, али и економску функционалност БиХ на оној разини коју би требало да има сутрашња кандидаткиња или, пак, чланица ЕУ. То је недвојбено. Мислим да избори сами по себи могу помоћи процесе, али да избори рјешавају проблеме онда би БиХ била једна од најдемократскијих и најпросперитетнијих држава. Према томе, могућности за напредак БиХ видим изнутра, појачаним притиском грађана на политичаре и институције да буду ефикаснији, али богами и на интервенције, односно медијацију свијета, јер не вјерујем да ће ЕУ и САД допустити да између Хрватске, Србије и Црне Горе буде обзидан један простор који ће годинама стагнирати и трајати као нека врста „црне рупе“. То међународна заједница напросто неће дозволити.

Граница

НН: БиХ и Хрватску дијели најдужа граница, чиме је ЕУ фактички дошла у непосредни комшилук БиХ. Како, међутим, ријешити нека горућа питања између двије земље, поговото спорни појас дијела границе код Костајнице и Клека, али и питање у вези с мостом копно - полуоток Пељешац?

ПИЦУЛА: Хрватска је већ декларирала, и то врло јасним документом свог Сабора, како неријешена гранична питања неће користити као материјал за уцјену својих сусједа, прије свега, мислим на Црну Гору, Србију и БиХ, током њихових преговора о чланству у ЕУ. Међудржавне границе треба настојати ријешити билатерално, а ако тако не иде, треба се без устручавања обратити неком трећем, непристраном, али стручном међународном судишту. Али ја овога тренутка не видим граничне проблеме између Хрватске и БиХ као теме које треба поставити превисоко на агенду неријешених питања. Има пуно важнијих проблема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.