Петар Иванцов: Референдум је демократско право изражавање воље грађана РС

Бањалука - Упркос различитим ставовима о бројним питањима, и Русија и САД желе мир, стабилност и развој у цијелом региону, рекао је у интервијуу за за Независне новине Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације.

"Рецимо, тренутно у БиХ сарађујемо на питању образовног система. И ја и моја колегиница америчка амбасадорка вјерујемо да та питања треба рјешавати унутрашњим дијалогом. И нас обоје подржавамо тај дијалог", рекао је он.

Једно од питања о којима се не слажу је питање референдума у РС, а Иванцов сматра да се ради о демократском изражавању воље грађана РС о стању у правосуђу на нивоу БиХ.

Поновио је оцјене да је извјештај високог представника Савјету безбједности на штету РС, али је и подвукао да санкције нису рјешење већ дијалог.

НН: Руска делегација у Савјету безбједности подржала је резолуцију о продужењу мандата EUFOR-а, а прошли пут је имала резерве. Шта је био разлог да тако гласате овај пут?

ИВАНЦОВ: Увијек смо полазили од претпоставке да је EUFOR инструмент у имплементацији Дејтонског споразума и да је продужење мандата неопходно у контексту Дејтонског споразума. Ако се сјећате, од 2004. стално смо подржавали да се мандат EUFOR-а продужи. Једини изузетак направили смо прошле године, када смо били уздржани, али разлог није било то што бисмо ми били против мисије EUFOR-а, него зато што је текст резолуције био преоптерећен питањима која немају везе с извршавањем EUFOR-овог мандата. Фокус је био на евроатлантским питањима, функционисању OHR-а и другим питањима која за тај мадант нису релевантна. Ове године смо заједно с нашим партнерима пронашли компромис заснован на нашем нацрту техничке резолуције. Та резолуција укључује и нека питања која су важна за наше партнере.

НН: Значи, говоримо о термину "евроатлантске интеграције"?

ИВАНЦОВ: Тачно. То питање није у мандату EUFOR-а. У тексту се спомиње NATO, али у контексту механизма подршке EUFOR-у, односно на начин да је то релевантно за спровођење његовог мандата.

НН: У коликој мјери се усвојена резолуција разликује од прошле коју нисте подржали?

ИВАНЦОВ: Неки дијелови су остали исти, али они се сви односе на спровођење мандата EUFOR-а.

НН: Када говоримо о евроатлантским интеграцијама, каква је тренутна позиција Русије кад је у питању могуће чланство БиХ у NATO?

ИВАНЦОВ: Ми не вјерујемо да би проширивање NATO-а европским континентом побољшало безбједносно окружење. Напротив, мислимо да би то креирало додатне подјеле и тензије и у овом региону, као што, на примјер, можете видјети према томе шта се дешава у Црној Гори, мада је, наравно, NATO само једно од спорних питања тамо. Осим тога, треба имати у виду да у БиХ не постоји консензус за NATO зато што један дио БиХ - односно конкретно РС - не вјерује да је сад право вријеме за то. Лидери у РС јавно говоре да је чланство могуће само након референдума о NATO-у у РС и о даљим корацима сусједне Србије у том смјеру.

НН: Шта бисте ви извукли као најважније поруке руске делегације на сједници Савјета безбједности?

ИВАНЦОВ: Наравно, текст комплетног излагања можете пронаћи на интернету. У суштини наш представник је рекао да је ситуација у БиХ стабилна и да нема пријетње миру у региону од стране БиХ. Анализирајући извјештај, он је истакао да високи представник није ушао у дубљу анализу стања у БиХ. Умјесто тога, високи представник се фокусирао на неколико насумице одабраних тема, што његов извјештај чини необјективним и пристрасним на штету РС.

НН: Стално се спомињу могуће санкције након одлуке НС РС да распише референдум. Имате ли ви процјене да би до тога стварно могло ускоро и доћи?

ИВАНЦОВ: Санкције које спомињете повезане су с одлуком о референдуму, који власти РС желе да спроведе у складу с постојећим модерним демократским традицијама. Повод за референдум је чињеница да је значајан дио становништва у РС незадовољан како се правда спроводи на државном нивоу. И не мислим да је то некаква посебна тајна. И сама међународна заједница признаје да је државно правосуђе не само неефикасно, него и пристрасно у великом броју случајева. То се покушало ријешити кроз структурисани дијалог под вођством ЕУ, али нажалост, тај дијалог није довео до очекиваних резултата. Наша позиција је да ставови изабраних српских званичника не могу бити игнорисани, јер би то био недемократски чин. Умјесто тога, сматрамо да треба уклонити коријене проблема у правосуђу, а санкције нису прави начин да се то и постигне. Санкције би само довеле до повећања тензија у БиХ. Умјесто санкција, треба покренути дијалог и извршити детаљну анализу проблема у правосуђу.

НН: Очигледно је да САД и Русија имају веома различите ставове о ситуацији у БиХ, а у свјетлу чињенице да се све чешће сукобљавају широм свијета, треба ли грађани БиХ да брину како би се то могло одразити?

ИВАНЦОВ: Не бих ја тако гледао на наше односе са САД, у овом региону поготово. Наравно, наши ставови се разликују у бројним међународним питањима, али погрешно би било гледати на такав начин, или користити термине "сукоби" или "хладни рат". То не би било примјерено. Иако имамо различите ставове, и ми и САД желимо мир, стабилност и развој у цијелом региону. То је наш основ за сарадњу и мислим да добро сарађујемо на бројним питањима, и са САД и с нашим европским партнерима.

НН: Можете ли ту сарадњу навести на конкретном примјеру у БиХ?

ИВАНЦОВ: Рецимо, тренутно у БиХ сарађујемо на питању образовног система. И ја и моја колегиница америчка амбасадорка вјерујемо да та питања треба рјешавати унутрашњим дијалогом. И нас обоје подржавамо тај дијалог.

НН: Сљедеће седмице обиљежавамо 20 година Дејтонског споразума. Како видите тај споразум?

ИВАНЦОВ: Годишњица је повод да погледамо на напредак који смо постигли и видимо каква је шанса за будућност. Ми вјерујемо да се у задњих 20 година Дејтон показао као чврста основа не само за завршетак рата, него и за одржавање мира и помирење. Права вриједност Дејтона је да је створио политички систем, мада он јесте успоставио донекле компликовану структуру. Али, знате, та структура одражава структуру саме земље, која је мултиетничка и мултирелигијска. Дејтон је поставио јасне принципе за функционисање државе. Важно је да грађани БиХ граде своју будућност користећи те принципе. Основа за дијалог постоји и она је садржана у принципу да постоје три конститутивна народа и два ентитета. Дејтон треба користити тако да се да подршка независном развоју и договарању унутар БиХ, без мијешања и вођства са стране. Одлуке треба доносити на бази договора унутар земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.