Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске: Нијемци и Французи траже да им наше фирме шију војну обућу

Због сукоба у Украјини многа предузећа у Српској имају проблеме, а у најтежој позицији су привредници из металске и електроиндустрије јер не могу набавити репроматеријал.

С друге стране они који производе намјенску обућу за војску и полицију, чини ми се, никада нису имали више посла, јер многе фирме из Њемачке и Француске опсједају их да би правили обућу за њихове земље, рекао је у интервјуу “Гласу Српске” предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић.

Нагласио је и да је притисак на повећање плата због раста цијена бећи него икада.

- Влада је обећала и да ће дати новац привредницима који су испоручили робу у Украјину и Русију, али је нису наплатили - навео је Ћорић.

ГЛАС: Која предузећа тренутно трпе највеће посљедице због сукоба у Украјини?

ЋОРИЋ: Појединим предузећима отказани су уговори за испоруку репроматеријала и смањене су им наруџбе. Пада активност у металној и електроиндустрији. Имамо проблема и код предузећа која прерађују челик и праве челичне конструкције, јер она сада нису у позицији ни да добију понуду за челик. Једноставно су обустављене испоруке репроматеријала. Они који имају репроматеријал неће да га продају, јер је питање како ће и на који начин зановити производњу.

ГЛАС: Да ли имамо предузећа која тренутно немају проблеме?

ЋОРИЋ: Обућари су тренутно у добром положају. Према информацијама које имам предузећа која праве обућу за војску и полицију имају огромне наруџбе и не могу ни стићи да одговоре. Поготово за војску Њемачке. Имају и наруџбе из Француске и других земаља које су у саставу НАТО-а. Да ли ће ту ципелу они обувати или ће је слати у Украјину је друга прича, то не знам. Тренутно наша обућарска предузећа која се намјенски баве производњом обуће за војску и полицију имају енормно повећање посла. Чак им више не долазе комерцијалисти већ власници предузећа из тих страних земаља.

ГЛАС: Шта треба да уради Влада у овој ситуацији?

ЋОРИЋ: Влада ће пратити сва дешавања са Привредном комором РС. Мислим да ће Компензациони фонд остати и даље у функцији и да ће новца бити више него претходне године, јер ће се раст цијена, који колико год био тежак и болан, одразити на приходе и буџете у локалним заједницама и републичкој каси. Са тим повећаним издвајањима треба ићи ка заштити становника и према привредницима за које се докаже да су претрпјели огромну штету како не би банкротирали. Треба се ослонити на оно што је у надлежности РС, јер оно што иде на ниво БиХ врло тешко ће се спроводити.

ГЛАС: Са којим се тренутно проблемима суочавају привредници у Српској?

ЋОРИЋ: Прошла година је била година опоравка од пандемије вируса корона која је имала максимално негативан ефекат у 2020. години. Крај прошле и почетак ове године обиљежен је енормним повећањем цијена енергената, прије свега струје, гаса и репроматеријала. Тако да су се привредници суочили са свим тим проблемима. Многа предузећа су чак унапријед морала авансно плаћати репроматеријале, што је довело и до пада ликвидности.

ГЛАС: Који проблеми су се појавили са избијањем руско-украјинске кризе?

ЋОРИЋ: Са избијањем сукоба у Украјини ситуација је додатно погоршана. Немамо велику размјену са Русијом, а са Украјином још мању. Међутим тај сукоб је знатно утицао на европску економију, прије свега Њемачку, која је важан спољнотрговински партнер РС. Сукоб у Украјини већ сада има негативан ефекат на робу широке потрошње и недостатак основних животних намирница. Ми на рафовима тренутно имамо свега, али је повећана потражња. Раст цијена негативно утиче на све слојеве становништва. То се све индиректно прелива на отежане услове привређивања. Повећање цијена неутралисаће ефекат раста плата у РС, јер је велика инфлација то обезвриједила. Тиме привредници имају додатни проблем, јер ће притисак на раст плата сада бити далеко већи него што је био лани и претходних година. Плате су сада далеко мање и то је још један проблем који се можда извана не види, али привредници то осјећају изнутра и морају искомуницирати са радницима да то поправе. То је тешко сада, јер су повећани сви трошкови пословања. У једном смо зачараном кругу из којег ће бити тешко изаћи.

ГЛАС: Да ли можемо очекивати да дође до несташице поједине робе у Српској?

ЋОРИЋ: Све државе се затварају у своје оквире, забрањују извоз и то ствара дозу страха да ће данас, сутра доћи до несташице одређене робе. Све је то условљено и транспортним путевима. Питање је како ће кренути и прољећна сјетва, јер у ратним зонама нема шансе да ће нешто бити узорано што индиректно може довести до далеко веће кризе идуће године и да тада дође до несташице житарица, јер су Украјина и Русија највеће житнице Европе. Колико год сукоб буде дуже трајао, мислим да ће то имати далеко веће посљедице по привреду Европе, па и РС.

ГЛАС: Које проблеме су Вам пријавили привредници који су извозили робу у Русију и Украјину?

ЋОРИЋ: Поједина предузећа навела су да имају одређену извезену робу у те земље, а коју нису наплатила. Имамо обећање од Владе да ће им помоћи и исплатити они тај новац да би та предузећа могла ући у нови циклус производње, а гаранција за та средства била би извозна деклерација, уговор и фактура. Дакле, када они наплате тај новац, вратили би Влади. Ријеч је о неких 600.000 марака.

Друштвено неодговорни

ГЛАС: Да ли су поједини трговци у РС искористили ситуацију па формирали цијене више него што је требало?

ЋОРИЋ: Увијек у оваквим ситуацијама имамо оне који су друштвено неодговорни. Трчање за неким профитом и негледање како ће се то одразити на друштвену заједницу није коректно и професионално у односу на оне који раде на законит начин. Инспекција треба да утврди ко су ти и и да их казни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.