Пејо Гашпаревић, новинар и политички аналитичар: БиХ може опстати само на троношцу

БАЊАЛУКА - Грађанско уређење БиХ, онако како га презентују бошњачке политичке елите, значило би политичку елиминацију етничког принципа, а то значи да нема више БиХ као српске, хрватске и бошњачке. То је отирање историјске супстанце, мицање са историјске сцене БиХ онакве какву смо је до сада познавали.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” новинар и политички аналитичар Пејо Гашпаревић коментаришући актуелну политичку ситуацију у БиХ у свјетлу недавно усвојене резолуције у Европском парламенту, а гдје се не помиње конститутивност народа, већ појам “грађани БиХ”.

- Немогућа је политичка стабилност у БиХ уколико би се на било који начин запоставио било који од три конститутивна народа и грађани који се осјећају тако. Дакле, треба узети у обзир све, а не само оно што ми паше, а елиминисати оно што ми не одговара. БиХ институционалну стабилност може градити на међусобном уважавању, толеранцији и компромису и то мора бити ствар договора – рекао је Гашпаревић.

ГЛАС: У Сарајеву је ова резолуција дочекана са одушевљењем, а било је оцјена да је ово пораз хрватске дипломатије. Какав је Ваш коментар на такве реакције?

ГАШПАРЕВИЋ: Чини ми се да је то мало преснажна реакција, јер ради се о једној у низу резолуција које Европски парламент доноси. Треба подсјетити да је ЕП прије неколико година имао и резолуцију у којој се заговара федерализам, а то је у Сарајеву дочекано са негодовањем, али њу више нико не помиње. ЕП је имао двије резолуције о потреби кажњавања и обиљежавања комунистичких злочина, па то такође нико не помиње. Дакле, може се лако догодити да и ова резолуција буде један од оних докумената о којем ће се за годину или двије слабо говорити или ће на неки начин пасти у заборав. Рекао бих прије свега, да је ово резолуција кушње, да се види како ће политичке елите у БиХ, али и у сусједним земљама реаговати на такву једну понуду, у којој се не помињу конститутивни народи у БиХ

ГЛАС: Ово је једна од ријетких ситуација гдје су се Милановић и Пленковић слагали. Је ли то због додворавања бирачима у БиХ или је то заиста државна платформа Хрватске?

ГАШПАРЕВИЋ: Рекао бих прије свега да подударна стајалишта двојице челних државника у вези БиХ и Хрвата у БиХ говори прије свега о озбиљности Републике Хрватске. Озбиљне државе имају озбиљну вањску политику, без обзира не унутрашња политичка несугласја. Озбиљне државе према вани наступају једним гласом.

ГЛАС: Да ли питање БиХ може бити тачка помирења у српско-хрватским односима?

ГАШПАРЕВИЋ: Треба бити опрезан. Постоје односи Хрватске и Србије, то су међудржавни односи. Међутим постоје српско-хрватски односи који надилазе односе двије државе и на неки начин се прелијевају на БиХ. Ако говоримо о међудржавним односима, то је дуга и сложена прича, оптерећена дешавањима из деведесетих година. Али, ако говоримо о српско-хрватским односима, ту долазимо на терен БиХ и сигурно је да и српски и хрватски политичари треба да траже моделе како сарађивати, како изаћи из политичке замке. Али треба додати, српске и хрватске политичке елите не могу саме ријешити проблем БиХ, у то морају бити укључени и Бошњаци. Дакле, само троножац гради БиХ.

Дејтонски споразум

ГЛАС: Мислите ли да је договор могућ без међународне заједнице?

ГАШПАРЕВИЋ: Сумњам да се то може учинити без патроната међународне заједнице. И Дејтонски споразум је скројен из вана, нису то учиниле домаће елите. Силе, прије свега САД, неће тек тако лако дати да се меље Дејтонски споразум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.