Павловића мост у жижи јавности због прескупе мостарин

Када је пуштен у саобраћај, 1991. године, такса за прелазак путничких аутомобила коштала око једне марке. Данас, возачи који желе да пређу са једне на другу обалу Дрине, морају да плате од три до чак 15 марака

БИЈЕЉИНA - Павловића мост, у непосредној близини Бијељине, који је 1991. године изградио Слободан Павловић, амерички бизнисмен српског поријекла, већ дуже вријеме је предмет прича са изразито негативном конотацијом. Наиме, ово је једини мост на Дрини који спаја Републику Српску са Србијом, за чији прелазак се наплаћује мостарина! Када је пуштен у саобраћај, прије пуних 16 година, такса за прелазак путничких аутомобила коштала је око једне марке, у динарској противвриједности. И тако је било годинама. Данас возачи аутомобила за прелазак преко овог моста морају да плате 120 динара (око три марке), такса за теретна возила је 630 динара (око 15 КМ), а за аутобусе 380 динара (око девет марака). Директор предузећа "Дрина ривер бриџ", чије је сједиште у Београду (а које газдује овим мостом), Раде Јовановић, потврдио је за "Глас Српске" да ова фирма самостално формира цијене мостарине и да јој за то није потребна сагласност ни државних органа Србије, а још мање Републике Српске и БиХ. Иако је Слободан Павловић мост изградио вођен племенитим побудама и жељом да помогне свом народу у родном крају, данас је од тих патриотских прича остао само уносан бизнис. Према подацима Државне граничне службе БиХ, у априлу је преко Павловића моста прешло 27.355 аутомобила, 3.820 камиона и 484 аутобуса. Није тешко израчунати да је - по актуелном цјеновнику - само током овог, иначе просјечног мјесеца, предузеће "Дрина ривер бриџ" на име мостарине инкасирано око 140 хиљада марака. Aко се има у виду да је овај мост у експлоатацији пуних шеснаест година, износ од четири милиона долара, колико је Слободан Павловић уложио у његову изградњу, вишеструко му се вратио. Возачи, који прелазе преко Павловића моста, све више негодују због високе мостарине. Милорад Манојловић из Београда изјавио је за наш лист да често путује у Републику Српску. У околини Бање Луке, гдје је рођен, има родбину и пријатеље, а и посао га често води на десну обалу Дрине. - Када путујем у Републику Српску углавном идем преко Раче. Ближе је, а - што је најважније - и јефтиније је. Понекад, ипак, када очекујем да ће на Рачи бити гужва, идем преко Павловића моста. Цијена од 120 динара, колико треба платити за прелазак преко моста, заиста је превисока - рекао је Манојловић. Он је додао да је сада потпуно јасно да Слободан Павловић није изградио мост из патриотизма, већ из жеље за добром зарадом. Слично мисли и Недељко Лазић, возач камиона. - На точковима сам провео већи дио живота. Обишао сам цијели свијет. Приче о патриотизму и бусање у прса убједљиво најбоље пролазе на нашим просторима. На основу њих је Павловић и направио овај мост, који му сада доноси одличну зараду - истакао је Лазић. Не би, додао је, плаћао мостарину да не мора, али не исплати му се да иде заобилазним путевима, јер би тако потрошио много више горива и времена. Високим цијенама мостарине највише су погођени људи који живе у непосредној близини границе, а који на другој страни имају породицу или имање. Радмила Милошевић рођена је у једном мачванском селу, десетак километара удаљеном од границе, а већ тридесет година живи у Бијељини. - У Србији ми живе брат и сестра са породицама. Сваки пут треба да издвојим шест марака за мостарину да бих отишла тамо и вратила се. Па горива потрошим много мање, јер су моји свега десетак километара од границе. Међутим, тако је, како је - изјавила је наша саговорница. Она је додала да је било боље у вријеме када је људе и робу преко Дрине превозила скела. Упркос нашем покушају да од надлежних добијемо одговоре на основу чега су формиране овако високе цијене мостарине, у томе нисмо успјели. Први човјек предузећа "Дрина ривер бриџ" није желио да нам појасни овакав однос поменуте фирме према саобраћајници која је - иако под концесијом - још увијек својеврсно јавно добро. Раде Јовановић је истакао да има лоше искуство са новинарима и затражио питања у писаној форми. Када смо му послали та питања, није се удостојио да нам на њих одговори. Једно од питања, која смо доставили директору "Дрина ривер бриџа", било је и колики је просјечни годишњи приход од мостарине и колико је то у односу на вриједност моста. Нажалост, остали смо ускраћени за одговор. В. ЈЕВТИЋ ЛЕГЕНДA О МОСТУ Павловића мост, који повезује Бијељину са Бадовинцима и путним правцима према Шапцу и Сремској Митровици, изграђен је 1991. године. У то вријеме, непосредно пред почетак грађанског рата у БиХ, његов инвеститор - амерички бизнисмен Слободан Павловић, који је рођен у селу Попови, код Бијељине - слављен је као велики добротвор, који је свом народу поклонио мост, "који ће повезивати Србе са лијеве и десне обале Дрине". Цифра од четири милиона долара, колико је - по тврђењу Павловића - коштала изградња моста, кроз ондашње медије провлачила се као "фантастична".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.