Пашалић: Одлука Уставног суда БиХ - политичка

БАЊАЛУКА - Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је данас да је одлука Уставног суда БиХ у вези са статусом пољопривредног земљишта у Српској неприхватљива јер је чисто политичка.

Пашалић је истакао да је Уставни суд у претходних неколико година доносио одлуке у којима је признао да је некадашње државно пољопривредно земљиште својина Републике Српске.

"То говори да оваква одлука нема везе са правом, правдом и уставним правом, већ да је ријеч о политичкој одлуци. Она је за нас неприхватљива и свим правним средствима ћемо се борити да докажемо оно што је написано у Уставу Републике Српске и Анексу четири Дејтонског мировног споразума, а то је да искључива надлежност над пољопривредним земљиштем припада Српској", рекао је Пашалић новинарима.

Он је појаснио да се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде одлучило за измјене Закона о пољопривредном земљишту јер од формирања Српске нити у једном правном акту није наведено да је бивше друштвено пољопривредно земљиште својина Републике Српске.

"Та недореченост је проузроковала много проблема приликом додјеле концесија и пољопривредног земљишта у закуп, те судских процеса. Иако су увидјели да је Република Српска у праву, судови до сада нису имали на основу чега да упишу то земљиште као својину Српске. Због тога смо одлучили да измијенимо Закон о пољопривредном земљишту и први пут смо прецизирали да је бивше друштвено пољопривредно земљиште својина Републике Српске", каже Пашалић.

Према његовим ријечима, Република Српске је након ступања на снагу измјена закона почела да уписује то земљиште као своју својину.

"То је апсолутни примат јер је основни циљ да ријешимо статус пољопривредног земљишта и да знамо да је наше да бисмо га ставили на располагање нашим пољопривредним произвођачима. Имамо упориште у Уставу Републике Српске и Уставу БиХ и јасно је да је питање власништва над пољопривредним земљиштем у искључивој надлежности Српске", нагласио је Пашалић.

Он је прецизирао да се само у десетак општина у Српској у којима је највредније пољопривредно земљиште, као што су подручја Семберије, Посавине, Лијевче поља и Поповог поља, налази око 40.000 хектара бившег друштвеног земљишта.

"Око половине тог земљишта смо уписали као својину Српске, а наш циљ је да сво то земљиште упишемо као својину Републике Српске", каже Пашалић.

Он је изразио задовољство због општег консензуса политичких фактора у Српској који су једногласно заузели став у вези са одлуком Уставног суда БиХ.

"Још нисмо видјели текст одлуке Уставног суда, већ имамо штуру информацију са његове интернет странице. Проучићемо одлуку и након тога ћемо имати адекватан одговор. Али, данас су институције Српске послале снажну поруку да све ово нема смисла и да је ријеч о чисто политичкој одлуци", рекао је Пашалић.

Три раније одлуке Уставног суда БиХ у које је Срна имала увид показују да је досадашња пракса те правосудне иснтитуције била да пољопривредно земљиште као добро од општег интереса није било предмет приватизације и да је власништво Републике Српске.

То је потврдио и ОХР који је 2010. године донио одлуку о попису државне имовине у и изван БиХ, а којом као државна имовина није пописано пољопривредно земљиште на које се односе измјене Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске.

Највиши званичници Српске данас су на састанку у Палати Републике једногласно закључили да представници Републике Српске у институцијама БиХ обуставе рад на одлучивању о било којем питању из надлежниости органа БиХ док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу не би било страних судија.

На састанку званичника Републике Српске, представника Српске у институцијама БиХ и лидера парламентарних политичких партија закључено је и да је неопходно хитно сазвати сједницу Народне скупштине Републике Српске на којој ће се расправљати о питањима која се односе на одлуке Уставног суда које су дубоко задирале у идентитет Српске, а сада и у територијална, односно својинска питања.

Уставни суд БиХ донио је одлуку према којој је Уставу БиХ супротан члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Српске којим је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске.

Уставни суд је утврдио да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

Народна скупштина Републике Српске лани је усвојила Закон о пољопривредном земљишту којим је дефинисано да је државно пољопривредно земљиште својина Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.