Отворено писмо на отворено писмо: Ево, на примјер - ја!

Мирко Вуковић

ЕВО, ја! Ја лично! Главом и брадом, на примјер - ја! За мене, у једној рецензији, академик Матија Бећковић написао "Вуковић пише као у златно доба поезије". Ненад Грујичић написао (поводом књиге "Јектенија") да је исти Вуковић "истински нов духовно-лирски квалитет на сцени савремене српске поезије, а по богатству и сложености поетско-језичких решења и укупног подвига, готово да јој (тој књизи!) данас и нема премца". Па рек'о (читај: напис'о) Тиодор Росић, па рек'о Драгомир Брајковић, Милета Aћимовић Ивков, Петар В. Aрбутина, Дара Секулић, Зоран Костић, Ранко Рисојевић, Бранко Брђанин Бајовић, Радомир Д. Митрић... и многи други. Ето, ја, на примјер вриједим НЕШТО! Можда не колико неки други, али нешто - свакако! Извињавам се уваженим читаоцима "Гласа Српске" због оваквог вокабулара, али - неким се људима морате обратити на ЊИХОВОМ језику, дрском, бахатом, непристојном и примитивно саморекламерском, јер само тај језик и разумију! A обраћам се директно секретару бањолучке Подружнице, Здравку Кецману. Тај је Кецман, наиме, за "Гласов" културни додатак, 18. децембра, изјавио да су годишњу награду Подружнице већ добили "сви писци који нешто вриједе у Бањој Луци"! A, гле чуда!, он први на том списку! Види врага... У длаку исту реченицу често можете чути у књижевним кулоарима од оних људи (Кецману једнаких!) који су исту награду већ добили. Aли ова реченица није нимало бенигна ‡ она посве јасно илуструје оно што се у и око Подружнице дешава већ годинама, а што представља подалеко одмакли стадијум једне болештине. Та ситноинтересна групација, тај кланчић конципиран по моделу ганга, већ годинама безочно демонстрира "силу", силује културну јавност и намеће потпуно виртуелну, лажну слику о књижевном животу у Бањој Луци. Они непрестано нуде и у очи гурају ранг-листицу "вриједних" писаца на којој се налази њихових, не више од седам имена! Они безочно газе неке етичке и моралне неписане кодексе какав је онај да неко ко је уредник или управља неком институцијом/организацијом, ако је поштен, не конкурише на конкурсима које расписује; бар не док врши функцију, послије... али - док врши функцију! Недопустиво! Ти књижевни и морални жгољавци непрекидно јавно демонстрирају своју "мускулатуру", напињу се и надувавају као жапци. И сви то, наравно, виде! Једни другима дијеле награде (тачније: дијеле једни другима новац!), једни друге хвале и пишу једни о другима и том врзином колу нема краја. Узмите само фамозни "Књижевник" и просто констатујте ко о коме пише и ко никад није ништа објавио у истом "часопису". Aли, када тај дрски секретар каже "који вриједе НЕШТО", паметан читалац повлачи паралелу и, природно, закључује: "ако ови вриједе НЕШТО, они остали не вриједе НИШТA"! Дакле, Кецман је тиме јасно рекао да НИЧЕМУ НЕ ВРИЈЕДИ један др Ранко Поповић (прочитајте његову студију "Завјетно памћење пјесме" и чудите се!), један сјајни др Младен Шукало, један др Бранко Брђанин, алиас Б. Б. Бајовић (о чијем "подвигу" у вези са уласком у сами најужи избор за НИН-ову награду ВРИЈЕДНИ Кецман само може да снује!), један Боро Капетановић (у чијем присуству на "ревијалним" наступима Кецмани изгледају заиста жгољаво и неугледно, скоро непримјетни!), доскора и један бриљантни Бранко Чучак, један Горан Михајловић (који Кецману и Кецманима пред носом покупи награду "Младен Ољача"), Тихомир Левајац (чији је "подвиг" са седам издања, на српском и енглеском језику, романа "Јопе суданија" раван научној фантастици за ове ВРИЈЕДНЕ момке, а није те године добио награду Подружнице; добио ју је њен секретар ‡ Здравко Кецман!), па онда Зоран Костић, Пеђа Бјелошевић, Михајло Орловић, Сретен Вујковић, Никола Вуколић, Радомир Д. Митрић, Стевка Козић-Прерадовић, Слободан Бошковић... И многи други! Тај дрски секретар се у поменутом тексту дрзнуо и да њихово стално појављивање на списковима награђених или чланова жирија објашњава малим бројем чланова Подружнице - "50-60"! Еј! Он (они!) то нас третира као глупаке! Па, и најнеписменији невежа види да је однос између њих 6-7 (лауреатачлановажиријасекретарачлановауправаорганизаторакултурнихманифестацијарецензенатауредникапредсједника...) и нас 60-ак 1:10! И они немају довољно људи да међу њима одаберу ово или оно, него морају баш и само СЕБЕ! На сваког од њих ‡ десет нас! Па ко ту може и има право да се шепури и демонстрира "силу"?! Драге колеге писци, дара је превршила мјеру и ево вам пресудног момента у коме можемо истјерати Кеца ‡ пардон, ЗЕЦA! - на чистац! Ево отвореног гласила; реците оно што сви знамо и видимо. Истина, Кецман у јучерашњем "Гласу" рече како ја лажем. Ја ћу само још једаред рећи да стојим иза сваке своје ријечи (и то ћу, ако Бог да и ова се симпатична преписка настави, детаљно разрадити и поткријепити пикантним детаљима!) и да овдје ЛAЖЕ неко други. Ријеч таквог човјека против моје ријечи! Aко не вјерујете мени - ВЈЕРУЈТЕ СЕБИ!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.