Откривена милионска пирамидална превара у БиХ!

Добра зарада на "Forexу", односно берзи девизама коштала је Месуда Хрвата четвртину милиона марака. Управо толико је прије пет година уложио у оно за шта је вјеровао да је добра пословна прилика и зарада, а што се испоставило као превара.

Средином јуна 2008. године, Хрват, који је, након продаје стана и пословног објекта у Сарајеву на рачуну имао 260.000 КМ, након разговора с познаником Нурком Згодићем сазнао је за инвестирање у компанију "Forex". Згодић је тврдио да је од улога од 5 хиљада еура зарадио 45 хиљада.

„То се указало као животна прилика. Хајде да се нешто заради и касније да се купи неки пословни простор", каже Хрват у разговору за Центар за истраживачко новинарство.

Он и супруга тада нису радили.

„По занимању сам професор географије. Године стигле. У школи шансе немам", прича Хрват који има четверо дјеце.

Иза улагања, како га је Згодић извијестио стајала је „реномирана компанија ‘Forex’", односно кћерка фирме „Mat Investment Group" .

Отишли су у канцеларију компаније у Сарајеву, састали се Мухамедом Буквом који се представио као овлаштени заступник, и његовим зетом Емиром Џаферагићем. Рекли су да се ради о озбиљној инвестицијској групи „која је у Европи у финансијском смислу јача од државе Швицарске".

Објаснили су да је почетбни улог пет хиљада еура, те још 13 посто за трошкове инвестиције. Све неопходне признанице добиће у року од 14 дана, а да је обрачун седмични у процентима који се може или подићи или реинвестирати.

Хрват је уплатио 25.000 еура, добио признанице о уплатама, те ускоро и поруке о заради од три посто на уложени новац. Тако је наставио улагати, све док није остао без 260.000 КМ.

Од Букве је добио 4.155 еура да би у септембру 2008. године престале стизати и исплате и телефонске поруке, што је Буква правдао свјетском економском кризом, али и инспекцијама трансфера новца.
 

Крајем те године Буква га је обавијестио како пословање прелази на фирму „Future Trend Investment Holding Limited" из Хонг Конга, а Хрват се сагласио да та компанија преузме послове. Након тога контакт се полако прекинуо, канцеларија у Сарајеву затворила, а Хрвату је постало јасно да новца нема. У априлу 2011. године случај је пријавио Федералној полицији.

Хрват је тек један од више стотина преварених. Превара која је трајала од 2006. до 2011. године, у позадини је имала offshore компаније и неколицину особа којима су грађани давали новац, вјерујући у добру зараду.

У игри је било најмање 20 милиона марака. Дио је враћен „улагачима" као мамац за нове улоге, куповане некретнине, а дио новца је отишао из земље. За сада нико није осуђен.

Федерална полиција је на основу пријава преварених грађана отворила истрагу, те сазнала како су фирме „Мат" и „Футуре" оffshore компаније.

Превара се ширила по цијелој земљи. Грађани су полицији пријавили да су новац давали Џаферагићу, Букви и Младену Кешељи из Сарајева, Димитрију Прерадовићу и Слободану Калезићу из Прњавора, Марку Штрпцу из Витеза и Давору Кордићу из Бусоваче.

Полиција тврди да је Буква признао да је од тог новца купио стан на приморју, у Оребићу, вриједан 73.500 еура, а Штрбац је купио два стана у Трогиру регистрована на његову супругу Слађану.

Оштећени грађани улагали су од пет до сто хиљада еура, а неки су за то дизали и комерцијалне кредите.

Буква је у изјави за Центар за истраживачко новинарство рекао да је он улагач, те да је само помагао другим људима. Међутим, у току претреса полиција је код њега, уз остало, пронашла визиткарте са његовим именом и натписом "Mat Project Limited", списак 387 особа које су дале скоро 7,3 милиона еура.

Федерална Федерална полиција након истраге државном тужилаштву поднијела је кривичну пријаву за организовани криминал, али је пријава прослијеђена тужилаштвима на општинском нивоу.

Општинско тужилаштво из Сарајева прошле године подигло је оптужницу против Букве, Џаферагића и Штрбца, а одустали су од кривичног гоњења Калезића и Прерадовића, уз образложење да није било доказа.

Тужилаштвима у Источном Сарајеву и Травнику прослиједили су пријаве за Кешеља и Кордића.
У оптужници је наведено да су се Буква, Џаферагић и Штрбац лажно представљали као представници непостојећих инвестиционих фондова.

Сви свједоци тужилаштва имали су исту причу. Новац су давали „на руке" у кафићима и другим јавним мјестима, а сигурност им је давала лијепо уређена канцеларија у Сарајеву, цертрфикати о уплати, печати…

Златко Дуганџић, судски вјештак за новац, докуменате и рукопис, је у току судског поступка рекао да су „вриједносни папири" које су грађани добили на име инвестиција „талашика".

„Спорни цертификати о судјеловању у профиту нису начињени на специјалној врстити папира нити је у њиховој изради примијењена потребна технолошко-техничка извадба, јер не садрже елементе заштите који су примјерени таквој врсти докумената", рекао је том приликом Дуганџић.

Они који су свједочили у корист оптужених навели су како су давали новац, те су неки добили више него су уложили. Међу њима има и оних који нису добили ни оно што су уложили, али се не сматрају превареним.

Један од њих је и Хасан Бећировић, делегат у Дому народа државног парламента који је Букви дао 30 хиљада, а натраг добио 17 хиљада еура. Економиста по струци, губитак правда ризиком улагања:

„Ризик финансијског улагања је такав. Ви у једном тренутку добивате, у другом губите. То је била моја немогућност да предвидим свјетску економску кризу."

Реуф Сулејмановић, директор Ризнице, финансијског тржишта и инвестицијског банкарства у Rauffeisen банци, у разговору за ЦИН навео је како нема сигурне добити на берзи.

"Да вам кажем да знам каква ће бити цијена долара за мјесец дана, вјероватно не бих радио овај посао који сада радим, него бих направио један потез у животу и завршио све то", каже Сулејмановић.

Објаснио је и да "Forex", односно берза девизама постоји, али му није познато да у БиХ има овлаштених и регистрованих брокерских кућа, који се тиме баве.

Првостепени поступак на Општинском суду у Сарајеву је окончан ослобађајућом пресудом. Суд сматра да се не ради „о непостојећим фондовима, него о врсти уговорних односа са фирмом с којом улагачи комуницирају прво посредством оптужених, а након тога директно, путем интернета". Оштећени су упућени на парницу.
Хрват каже да он нема новца да покрене парницу и да једва преживљава са 460 КМ које заради на грађевини.

„Рачунао сам, треба ми негдје 40 година да зарадим оно што су ми узели, а ја имам 51 годину", каже Хрват.

На предсуду сарајевског општинског суда уложена је жалба.

И Тужилаштво Средњобосанског кантона је одустало од кривичног гоњења Кордића, наводећи како истрага није понудила довољно доказа.

Анто Мађар из Бусоваче који је Кордића пријавио полицији каже да је њему дао 5.700 еура које је зарадио као сезонски радник у Аустрији, радећи као возач у шуми. Он каже да се доста грађана из Бусоваче полицији није ни јавило, јер још живе у увјерењу да ће добити новац натраг. Мађар каже да виђа Кордића који му је сусјед, да га пита за свој новац и да добије одговор:

„Биће, биће."

(Приредила Џенана Халимовић на основу текста партнерског ЦИН-а)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.