ОТКРИВАМО: Политички ислам зашао у све поре друштва

САРАЈЕВО - У посљедњих десет до петнаест година утицај Муслиманског братства у БиХ добио је нову, институционалнију форму.

Умјесто ратних структура деведесетих, његови некадашњи припадници и поратни теолошки кадрови и симпатизери данас дјелују унутар политичких партија, вјерских институција, невладиних организација и академских заједница. Заједно граде мрежу испод радара јавности, промовишући политички ислам као пожељан модел државног и друштвеног уређења БиХ.

Каже ово за "Глас Српске" директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић, наводећи да бројни извјештаји безбједносних служби указују на постојање мреже која је повезана са сродним структурама у Западној Европи – од Беча и Берлина до Брисела, а у чијим плановима се налази да БиХ као европска територија постане исламска држава. Према ријечима Павловића, ријеч је о организацијама и идеолошким огранцима који су у појединим државама забрањени, а чије се активности будно прате и у САД.

Душан Павловић

Управо статус Муслиманског братства у свијету додатно објашњава због чега се његове активности и у БиХ прате са повећаном пажњом. У више блискоисточних држава - попут Египта, Саудијске Арабије, УАЕ, Бахреина, Сирије и више република Централне Азије – Братство је званично проглашено терористичком организацијом. У Европи је најдаље отишла Аустрија, која је забранила његово организовано дјеловање, симболе и инфраструктуру. Мрежа блиска Братству активно је присутна у Француској, гдје су безбједносне службе упозориле на дубоку инфилтрацију у образовне и вјерске институције, а Шведска је недавно формирала посебан експертски тим за анализу његових активности. Присуство огранака и идеолошких групација повезаних са Братством биљежи се и у Њемачкој, Великој Британији, Белгији и Холандији, гдје се мреже третирају као фактор политичког ислама са потенцијалом друштвеног радикализовања.

Континуитет

Павловић подсјећа да је и администрација предсједника Доналда Трампа недавно започела процес којим би се поједини огранци Муслиманског братства могли прогласити страним терористичким организацијама и глобалним терористичким групама. Како је наведено у документима Бијеле куће, иницијатива је заснована на процјенама америчких обавјештајних и безбједносних служби, а за циљ има ограничење транснационалних мрежа које се доводе у везу са милитантним и екстремистичким структурама те спречавање ширења њиховог утицаја.

Иако Муслиманско братство формално није регистровано у БиХ, Павловић истиче да постоји дуг историјски континуитет његовог идеолошког присуства у већој или мањој мјери, а о чему је урадио опширну анализу још током прошле године. Подсјећа да коријени сежу од седамдесетих година прошлог вијека, када је у тадашњој СР БиХ настала организација "Млади муслимани", предвођена Алијом Изетбеговићем, аутором "Исламске декларације". Тај документ, каже, промовисао је политички ислам, концепт исламске владе и увођење шеријатског права као основног правног оквира. Посебно је значајан дио у којем Изетбеговић наводи: "Морамо дакле бити прво проповједници, а затим војници. Наше оружје су лични примјер, књига, ријеч. Када се сила придружује овоме? Избор овог тренутка увијек је опипљив и зависи од низа фактора. Међутим, постоји опште правило: исламски покрет треба и може почети да преузима власт чим је морално и бројчано довољно јак да може не само да сруши постојећу неисламску владу, већ и да изгради нову исламску."

Овај цитат прецизно описује идеолошки и стратегијски приступ који је у суштини идентичан доктрини Муслиманског братства, а који је током деценија интегрисан и у политичке активности у БиХ.

Те идеје поново су оживљене деведесетих година, оснивањем СДА и доласком великог броја муџахедина из исламских земаља. Према Павловићу, данашњи утицај Муслиманског братства у БиХ видљив је у академским и вјерским структурама које рециклацијом теолога школованих у исламским земљама одржавају идеолошки континуитет, у политичко-културним организацијама које промовишу политички ислам као легитиман модел уређења државе, али и у транснационалним везама са Турском, Катаром и другим земљама које су данас главни покровитељи идеологија блиских Братству. Према његовим ријечима, досадашњи континуитет Муслиманског братства открива три кључна ризика. Први је раст институционализованог идеолошког утицаја, јер кадрови повезани са структурама Братства постепено улазе у образовне, културне и вјерске позиције моћи. Други је транснационална повезаност, будући да сарадња са мрежама у Турској, Катару и Европи обезбјеђује финансијски и организациони континуитет. Трећи је безбједносни ризик, који произилази из преживјелих ратних мрежа и идеолошке инфраструктуре које су у прошлости доказале способност регрутације у међународне сукобе, попут оног у Сирији.

- Иако се њихово присуство у БиХ годинама покушавало представити као идеолошки бенигно или искључиво вјерско, пракса је показала супротно. Муслиманско братство није нимало безопасно. Његове мреже контаката, активисти и идеолошка инфраструктура оставили су дубок траг у институцијама, политичким странкама, вјерским структурама и безбједносним ризицима који и данас постоје - поручује Павловић.

"Глас Српске" је од извора блиских обавјештајним службама добио потврду ових Павловићевих тврдњи - да су идеје Муслиманског братства и данас присутне у БиХ. Према њиховим наводима, идеолошки оквир Братства у савременом времену баштине СДА, Исламска заједница и више невладиних организација блиских овим структурама. Истичу да је лидер СДА Бакир Изетбеговић још 2013. заједно са Јусуфом ел Кардовијем, дугогодишњим лидером Муслиманског братства, био суорганизатор конференције Европског вијећа за фетву и истраживања - кровне организације Братства у Европи. Неколико година касније Изетбеговић је помагао организацију скупа у Сарајеву који је окупио присталице и промотере идеје политичког ислама. Наши извори наводе да је бивша министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић 2019. године у Катару имала састанак са Кардовијем, а да је том састанку присуствовао и њен син Али Турковић, тадашњи представник ОБА-е при Амбасади БиХ у Дохи. Постоје, кажу, и подаци да је Тарик Садовић, током дипломатске службе у Катару, имао бројне контакте са представницима Муслиманског братства.

Бисера Турковић у друштву једног од лидера Муслиманског братства

Упориште на универзитету

Према истим изворима, Универзитет у Сарајеву, под утицајем Исламске заједнице, СДА и више НВО, постао је важно упориште идеја блиских Братству. Наводи се улога професора Сакиба Софтића, као и Гази-Хусрефбегове медресе, чији је дугогодишњи директор био Менсур Малкић. Утицај се, како тврде, осјећа и унутар Оружаних снага БиХ уз логистичку подршку организације "Бахар", Војног муфтијства и Удружења генерала Армије БиХ. Постоји и група официра која потиче из 7. муслиманске бригаде, блиска генералу Халилу Брзини и идеологији Муслиманског братства.

Извори "Гласа Српске" указују да значајан медијски простор идејама Братства дају лист "Став", чији је главни уредник Филип Мурсел Беговић, портал "Босниа тајмс", под контролом Неџада Латића, и "Фактор", у власништву турске фирме "Симург медија". Сличну уредничку политику воде портали САФФ и БИР, под контролом ИЗ.

Према њиховим сазнањима, симпатизери и активисти Муслиманског братства дјелују и у појединим политичким странкама у ФБиХ – поред СДА, и у ДФ-у, и дијелу СДП-а. Међу утицајним појединцима помињу се Халил Брзина, повезан са турском фондацијом "Хулуси ефенди", бивша министарка Бисера Турковић, Неџад Бранковић, Денис Звиздић, Шејх Халил Брзина, Шериф Патаковић, Салих ефендија Чолаковић, бивши муфтија Сеид ефендија Смајкић и други.

Извори наводе да упоришта Братства постоје и кроз образовне установе, вјерске центре, НВО сектор и параобавјештајне структуре блиске СДА. Посебно се издвајају активности фондације "Алија Изетбеговић", којом управља Хилмо Неимарлија, Асоцијације за културу, образовање и спорт, удружења "Млади муслимани", предсједник Едхем Бокшић, "Активна бошњачка мрежа", "Бахар", бизнисмен Мохамед Ал Зајат, као и више локалних удружења која, према сазнањима, повремено добијају подршку турске развојне агенције ТИКА. На крају су поручили и да структуре које његују идеје Муслиманског братства су најјаче у Сарајеву, Зеници, Бихаћу и Тузли, али су присутне и другим градовима ФБиХ.

Аутор "Исламске декларације": Алија Изетбеговић

Присуство Муслиманског братства у БиХ, како каже Павловић, више није само историјска чињеница – то је добро организована мрежа која продире у политичке странке, вјерске институције, образовне установе и невладине организације. Иако формално невидљиво, његов утицај већ обликује политичке и културне токове унутар већег дијела ФБиХ, стварајући потенцијал за дестабилизацију државе.

Историјат

Муслиманско братство настало је 1928. године у Египту као одговор на колонијалну доминацију и социјалне кризе у муслиманском свијету. Међутим, током 1970-их и 1980-их дијелови Братства радикализовали су се. Одређени огранци почели су користити милитантне методе, укључујући терористичке акције како би остварили своје политичке циљеве. Та радикализација довела је до забране организације у више арапских земаља, а њени екстремни огранци постали су предмет пажње међународних безбједносних служби, што је касније утицало и на ширење утицаја у Европи, укључујући и Балкан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.