Остали без права и нико им не помаже

Свјетлана Шурлан
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Остали без права и нико им не помаже

Сарајево - Држављани БиХ који су током рата отпуштени са посла у Хрватској више немају стрпљења да чекају на рјешавање радноправног и социјалног статуса, па најављују протесте пред амбасадама и конзулатима.

Око 50.000 држављана БиХ је од 1991. до 1995. отпуштено са радних мјеста широм Хрватске, а у два удружења која их заступају тврде да је најмање двије милијарде марака износ за који је Хрватска оштетила те људе. Већ петнаестак година безуспјешно траже правду, односно неисплаћене плате, отпремнине, пензије, инвалиднине и разне доприносе.

Њиховим питањем данас би на сједници Савјета министара БиХ требало да се баве и министри пред којима ће бити информација о активностима у вези са рјешавањем радноправног и социјалног статуса држављана БиХ који су били запослени у Хрватској, а који су у периоду од 1991. до 1995. године отпуштени са посла. Шта је наведено у овој информацији јуче од министра иностраних послова БиХ Игора Црнатка, који је предлагач, нисмо успјели да сазнамо.

У Републичком удружењу радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске држављана РС-БиХ кажу да су до сада сви радили на њихову штету. Предсједник тог удружења, које окупља више од 15.000 чланова, Никола Пузигаћа каже да их нико ништа не пита ни о чему.

- Била је формирана делегација БиХ која је требало да преговара са Хрватском, али је одржан само један или два састанка и све је било збрда-здола. Ми кажемо своје, они то другачије тумаче и сви су претежно радили против нас - нагласио је Пузигаћа и додао да не зна да ли је ико од чланова те делегације из институција БиХ ишао у Загреб и да Удружење о томе никада нико није обавијестио.

Пузигаћа каже да је Удружење писало и новом предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић, Предсједништву БиХ и Министарству иностраних послова БиХ.

- Предсједник Хрватске нам је одговорила да то питање треба да договоре двије државе. Каква је логика да се државе договарају око нечије личне имовине? - упитао је Пузигаћа.

Додао је да их у МИП-у и Предсједништву нико није звао на разговор и да није задовољан односом институција БиХ.

- Не вјерујем више да ће бити помака јер обје државе изгледа не желе да се то ријеши. Ми смо ишли у Женеву и Стразбур, сада ћемо ићи пред амбасаде и конзулате да кажемо да је доста свега. Реците нам ако смо продани, да знамо да смо продани и да не тржимо више ништа и не мучимо и себе и вас - поручио је Пузигаћа властима у БиХ.

Предсједник Удружења отпуштених радника из Хрватске "УГОР" Јелах - Тешањ Рамиз Мерван казао је да је раније формирана делегација БиХ једноставно расформирана те је основана Интерресорна група која треба да се бави овим проблемом.

- Опет смо и ми ту именовани, а све се врти у круг већ годинама. Тражимо да кажу има ли шта од тога или нема, ако нема да кренемо другим путем - рекао је Мерван.

Додаје да их никада на састанак нису звали ни нови чланови Предсједништва, ни министри у Савјету министара.

- Једино нас је позвао предсједник Комисије за људска права Парламента БиХ Борислав Бојић с којим смо за јул били договорили скуп који је требало да окупи европске, хрватске и наше посланике, али је то одгођено - рекао је Мерван.

Тужба

Никола Пузигаћа је подсјетио да су радници колективно тужили Хрватску Суду у Стразбуру, те да немају више новца за адвокате.

- Прије пет година смо из буџета БиХ добили 100.000 КМ и то је било све. С тим смо плаћали адвокате - истакао је Пузигаћа и додао да Хрватска одбија све захтјеве и да је тренутно око 2.800 тужби пред различитим судовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.