Фото: Остала без осам чланова породице
КОТОР ВАРОШ - Сваке године када дође април старицу Душанку Тепић обузима туга за изгубљеном родбином у јасеновачком и сисачком логору.
Иако има више од 80 година, Душанка не може да заборави како су усташе одвеле из Гашнице код Градишке чланове њене породице Лончар. Душанка се сјећа јула 1942. године, када су јој мајку Јованку одвели у Јасеновац, а њу са сестром Драгицом у сисачку Соколану, гдје су раније одведени трогодишња сестра Нада и петогодишњи брат Стојан. Међу изнемоглом дјецом једног дана је мртва изнесена и Нада.
Стојан, тешко оболио, умро је након што је Душанка са сестром, уз помоћ Црвеног крста, у јесен напустила Соколану.
- На самрти је брат говорио како би волио видјети мајку - каже Душанка и додаје да се од девет чланова породице мајка Јованка једина вратила из заробљеништва.
- Отац Милан страдао је у Сави приликом пробоја. Остали чланови породице, дјед Лазо, стриц Мирко, рођаци Никола, Госпава и Јованка страдали су у Јасеновцу - каже Тепићева.
Док је служило здравље, Душанка је редовно одлазила на сусрете бивших заробљеника сисачке Соколане. Посјећивала и гроб брата Стојана на гробљу у Чарљинама.
Са сузама нам је показала специјално издање "Борбе" из фебруара 1988. године са именима 11.219 козарске дјеце страдале на најсуровији начин од 1941. до 1945. године.
- Нема дана а да не помислим на најмилије и запитам се како би било да сам одрастала уз Наду и Стојана - каже Душанка.
- Руководство Српске молим да се настави вјечно чување успомена на страдале, да се никада не погази крв и пепео Јасеновца и Градине - поручила је Душанка Тепић, која ће у недјељу запалити свијеће за страдале чланове своје породице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.