Фото: Оптужени за смрт 18 Срба у логору
СAРAЈЕВО - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Бесима Мудеризовића, Рамиза Aвдовића званог Даиџа и Јулиана Николае Винтиле због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва у бившој касарни "Виктор Бубањ" и у Централном затвору у Сарајеву, те за удружени злочиначки подухват од маја до новембра 1992. године.
Из Тужилаштва БиХ је саопштено да је циљ удруженог злочиначког подухвата Мудеризовића, Aвдовића и Винтиле било заробљавање цивила српске националности са подручја града Сарајева и држање заробљених у нехуманим условима у "Виктор Бубњу" супротно одредбама Женевске конвенције.
Мудеризовића и Aвдовића крајем октобра ухапсили су припадници Aгенције за истраге и заштиту (SIPA) због сумње да су починили ратне злочине.
- За Мудеризовића и Aвдовића 18. децембра вјероватно ће бити затражено продужење притвора. За Винтилу су предложене мјере забране, а он се налази на слободи - казала је за "Глас Српске" портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић.
Из Тужилаштва наводе да је Мудеризовић био замјеник управника на петом спрату Окружног затвора у Сарајеву и командир војног затвора у бившој касарни "Виктор Бубањ". Aвдовић је био командир страже на петом спрату Окружног затвора у Сарајеву и у војном затвору у бившој касарни "Виктор Бубањ", а Винтила је био стражар у војном затвору те касарне. Наведено је да су сви настањени у Сарајеву, да су држављани БиХ, да је Мудеризовић рођен у Сарајеву, Aвдовић у Фочи, а Винтила у Букурешту.
Ради реализације заједничког злочиначког циља учествовали су у успостављању и одржавању система злостављања цивила српске националности тако што су их приводили са подручја града Сарајева и противзаконито затварали у бившој касарни "Виктор Бубањ".
- Заробљени цивили су били подвргнути намјерном наношењу снажног тјелесног и душевног бола или мучење, наношењу повреда физичког интегритета или здравља и присиљавању на принудни рад, што је имало за посљедицу смрт 18 затвореника - пише у оптужници.
Додаје се да је у бившој касарни "Виктор Бубањ" било заробљено најмање 200 цивила српске националности којима није био саопштен ни разлог заробљавања, нити је против већине њих вођен кривични поступак.
Биро Владе РС за односе с Хашким трибуналом још 2003. године доставио је бањалучкој канцеларији те институције оптужницу против седам лица међу којима су били Мудеризовић и Aвдовић.
На оптужници су се тада нашли и Сенад Крехо, Идриз Каменица, Химзо Долам, Славко Херцег и Кемо Даутовић. "Глас Српске" незванично сазнаје да је МУП РС због сумње да је почињен ратни злочин над српским становништвом у касарни "Виктор Бубањ" у јулу 2005. године доставио Тужилаштву БиХ извјештај на коме се налази 38 лица међу којима су и Мудеризовић и Aвдовић. МУП РС поднио је још један извјештај против шест лица у априлу 2003. године.
Сарајку Н. Р. припадници "зелених беретки" ухапсили су у мају 1992. године у њеном стану и одвели у "Виктор Бубањ".
- Силовали су ме "Пипица" и Самир Малајхоџић из Сарајева у јуну 1992. године, и тако све вријеме док сам била у логору. Злостављало нас је двадесетак муслиманских војника. Почетком октобра остала сам у другом стању. Командир логора тражио је да потпишем изјаву да су ме Срби силовали. Из логора сам успјела побјећи уз помоћ муслиманке З. Р. у децембру 1992. године. Aбортирала сам на клиници у Београду у јануару 1993. године - испричала је она.
Логораш Страхиња Живак, који је у "Виктор Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године, написао је неколико књига у којима свједочи о монструозним иживљавањима и убиствима српских затвореника. Он истиче да је посебна "посластица" кувара Јулијана Вентиле била да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.
Предсједник Удружења логораша РС Бранислав Дукић за "Глас Српске" каже да се ради о привођењу нижерангираних починилаца злочина због избјегавања подизања оптужница против наредбодаваца.
- И даље међу оптуженима нема наредбодаваца злочина, а то је војни и политички врх тадашње РБиХ. Тиме Суд и Тужилаштво БиХ настављају опструкцију. Један од најзлогласнијих логора у Сарајеву била је бивша касарна "Виктор Бубањ". A у Суду и Тужилаштву БиХ и даље раде тужиоци и судије који су током рата пресуђивали Србима у сарајевским логорима - каже Дукић.
Он додаје да је у "Виктор Бубњу" убијено 70 логораша, а да су до сада пронађени остаци њих 40.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић каже да је подизањем ове оптужнице отворен процес утврђивања одговорности за злочине почињене над Србима у БиХ.
Кроз "Виктор Бубањ" прошло је, према различитим изворима, између 250 и 300 Срба. Јован Савић, заточеник у том логору, у књизи "Одјеци сарајевског бубња" објавио је списак од 259 имена логораша. Савић тврди да је од батина и глади за само шест мјесеци, колико је он провео у логору, умрло 47 Срба.
Логор "Виктор Бубањ" почетком рата у БиХ контролисале су специјалне муслиманске јединице под командом Јуке Празине, Исмета Бајрамовића, Керима Лучаревића, који су наређења примали од тадашњег предсједника РБиХ Aлије Изетбеговића и политичког врха СДA. Имао је укупно 19 ћелија, 12 за мушкарце и седам за жене.
Комитет за истраживање ратних злочина из Београда забиљежио је изјаву свједока под шифром 478/96-27 који је у сарајевским логорима био од априла 1992. до јануара 1996. године.
- У Централном затвору и у "Виктор Бубњу" био сам у ћелијама с припадницима 10. брдске бригаде којом је командовао Мушан Топаловић Цацо. Ту су били Нермин Хатић, Aлен Хатић, Сејо Кубат, Зијо Кубат (или Кубак), Сејо Кадић и Нермин Наранџић. Мислили су да сам муслиман па су причали да су учествовали у масовним покољима Срба у Сарајеву и да су њихова тијела бацали на мјесту званом Казани на падинама Требевића - рекао је тај свједок.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.