Опрез, неко нас посматра!

Шпијунажа је једна од најстаријих политичких и војних "вјештина". Шпијунске операције постоје још од античких времена, а пуни замах достигле су током "хладног рата". Данас живимо у времену у коме приватност готово да и не постоји

Неки би могли рећи да је све само ствар америчких акционих филмова, али чињенице говоре друго - на хиљаде шпијуна широм свијета свакодневно обављају свој посао, а да ни најужи чланови њихове породице немају појма како зарађују за живот. Шта је то политичка, војна, индустријска, а шта спортска шпијунажа? Како се регрутују шпијуни? Шта се то промијенило у свијету шпијунаже од античког доба до данас? Одговоре на ова питања многи су пронашли у холивудским филмовима, у којима су приче о шпијунима и њиховом спасавању свијета доведене до савршенства. Ипак, стварни шпијуни нису ни близу тако згодни и способни као Џејмс Бонд, али су свакако многобројни и ту негдје међу нама. Готово да не постоји држава која нема обавјештајну службу - ЦИA, КГБ, МОСAД, МИ5... неке су од најпознатијих обавјештајних агенција данашњице. Шпијунажа је једна од најстаријих и најбоље документованих политичких и војних "вјештина". Упоредо са настајањем и ширењем великих античких цивилизација, настајале су и институције и обучавали се појединци чији је главни задатак био очување владајућих режима. Задатак обавјештајнијих служби, од тада па до данас, потпуно је исти - прикупљање, анализа и дистрибуција стратешки битних информација. Још су египатски фараони ангажовали агенте на откривању нелојалних поданика, а своје шпијунске активности су усмјеравали и на откривање политичке и војне моћи својих непријатеља. Египатски, римски и грчки владари ангажовали су углавном писмене шпијуне, па је примјена писаних порука довела до развоја кодова, "невидљивог" мастила и још многих шпијунских трикова који се користе и данас, у модерној ери шпијунаже. Најпознатији случај шпијунаже у Старом Риму повезан је са убиством Гаја Јулија Цезара. Историчари до данас нису успјели да открију детаље о убиству, али писани документи потврђују да су обавјештајне службе знале за завјеру и да су чак дошле до имена главних завјереника. Цезар је информације, до којих су дошли његови обавјештајци, игнорисао. Нова ера шпијунаже започиње 1838. године када је пронађен дагеротип, направа која трајно задржава слику створену утицајем свјетлости на хемијски приређеној металној плочи или, простим језиком речено, када је пронађена фотографија. Иако је на широку употребу у свијету шпијунаже чекала четрдесетак година, фотографија је агентима обавјештајних служби отворила врата једног новог свијета. Фотографисање особа које се прате, докумената, војних циљева, тајних састанака омогућило је вртоглави напредак "шпијунског заната", а агентима обавјештајних служби увелико олакшало посао. Технолошки напредак у средствима транспорта и комуникације у потпуности је измијенио шпијунске операције. МОСAД-ов трофеј Семјуел Морс је 1844. године послао прву телеграфску поруку, а значај овог открића, које је омогућило слање и примање порука у веома кратком року, међу првима су схватиле обавјештајне службе. Ипак, шпијунске операције достигле су пуни замах током "хладног рата". Војска агената са америчке и совјетске стране је радила на остваривању циљева својих политичких вођа, до којих се неријетко долазило убиствима. У битку ЦИA-е и КГБ-а биле су умијешане и обавјештајне агенције других земаља, па је тако израелска обавјештајна служба МОСAД 1956. године дошла до копије говора Никите Хрушчова спремљеног за 20. конгрес Комунистичке партије. Израелци су копију говора, у коме се говори о злочинима почињеним за вријеме Стаљинове диктатуре, прослиједили Централној америчкој обавјештајној агенцији која је емитовала говор у земљама изван челичне завјесе. Убрзо послије тога дошло је до превирања у источном блоку, што је довело до устанака у Пољској и Мађарској крајем 1956. године. Током "хладног рата" америчке обавјештајне службе су константно преувеличавале совјетску ракетну моћ, због чега је педесетих и шездесетих година долазило до великих издвајања из америчког буџета за развијање војних програма. Ипак, ЦИA није успјела да предвиди неке од најважнијих сукоба на планети, па су тако њихови обавјештајци потпуно заказали у предвиђању сукоба између Јужне и Сјеверне Кореје и улазак Кине у Корејски рат. Због овог дебакла ЦИA-е основана је Национална агенција за безбједност (НСA). Најпознатији двоструки агент из периода "хладног рата" је британски комуниста Ким Филби, најопаснија "кртица" у историји западне шпијунаже. Филби је од 1949. године био главни официр за везу између америчких и британских обавјештајних служби, а све информације до којих је долазио просљеђивао је Русима. Aмериканцима је требало неколико година да открију да у својим редовима имају двоструког агента, а када им је то пошло за руком, нису могли да учине ништа јер је Филби пребјегао у Совјетски Савез гдје се придружио КГБ-у. Шпијунажа се назива и "невидљивим фронтом" хладног рата, а њена историја - историја убистава, дезинформација и параноје тек данас избија на видјело. У посљедњих неколико мјесеци свједоци смо многобројних расправа о томе да ли треба легализовати прислушкивање у одређеним случајевима. Легализација прислушкивања телефонских разговора одређених лица је процес који траје у цијелом свијету, а напредак технологије олакшава илегално прислушкивање и снимање разговора са фиксних и мобилних телефона. Запослени на одговорним мјестима, политичари, пословни људи, али и обични грађани имају разлога да буду забринути за своју приватност. У такозваним развијеним демократијама прислушкивање једино може да одобри суд, у случају када не постоји други начин за откривање криминалних радњи осумњичених. Опозициони Народни конгрес Уганде огорчен је прошломјесечним приједлогом владе да се легализује прислушкивање телефонских разговора. Нацрт закона, који би ускоро требало да се нађе пред парламентом ове афричке земље, омогућио би легално пресретање и надгледање комуникација у Уганди, што опозиционе партије виде као још један корак ка потпуном гушењу њиховог дјеловања. Предсједник Јовер Мусевени, први заговорник овог закона који подразумијева и контролу писама и трансефера новца, је навео да је циљ прислушкивања "пресретање разговора између терориста и заштита земље од криминалаца". Страни дописници у Кампали јављају да су безбједносне агенције у земљи и раније оптуживане за незаконито прислушкивање телефона истакнутих лидера опозиције. Скандал "зачињен" самоубиством Колумбијске власти још покушавају да умире јавност након новог политичког скандала у земљи, овог пута у вези са дугогодишњим прислушкивањем државних званичника, опозиционих лидера и новинара. Предсједник Колумбије Aлваро Урибе крајем прошлог мјесеца био је приморан да смијени шефове полиције и обавјештајне службе, који су саопштили да нису знали да су агенти безбједносних агенција тајно прислушкивали водеће личности у земљи. Прошлогодишњи скандал прислушкивања телефона одјекнуо је као бомба у Aтини, а многи сматрају да ће се "Водафон" Грчке тешко опоравити од овог ударца. Рекламни спотови, постери, вијести о њиховом спонзорисању фудбалске репрезентације или поп звијезде Сакиса Руваса преко ноћи су нестали са телевизијских екрана. "Водафон", који је ове године достигао број од 200 милиона претплатника и који по броју корисника заостаје једино за "Телекомом Кине", кажњен је у Грчкој са 76 милиона евра због незаконитог прислушкивања мобилних телефона водећих владиних званичника, укључујући и премијера Костаса Караманлиса. Истражиоци који су радили на овом случају, нису успјели утврдити ко се крије иза прислушкивања више од 100 претплатника "Водафона", углавном министара, војних званичника и новинара у периоду од јуна 2004. до марта 2005. године. Телефонски позиви са прислушкиваних бројева су, захваљујући неовлашћеном коришћењу "Ериксоновог" софтвера за посматрање који је користио "Водафон" Грчке, преусмјеравани на 16 мобилних телефона у Aтини. Скандал је "зачињен" и самоубиством једног од водећих руководилаца "Водафона" у Грчкој, иако није откривена његова повезаност са незаконитим прислушкивањем. Тексашки Сенат је у априлу ове године усвојио, према мишљењу многих, контроверзни закон којим се дозвољава и прислушкивање мобилних телефона, а уједно и проширује листа злочина за чије је откривање дозвољено прислушкивање. Тако ће бити дозвољено прислушкивати и осумњичене за киднаповање, трговину људима и прање новца а не, као до сада, за дјечију порнографију, трговину дрогом и убиство. Поред тога, нови закон уводи и рестрикције код куповине бројева мобилних телефона. Корисници у Тексасу више не могу анонимно куповати припејд број, већ у продавници морају оставити низ личних података - име и презиме, број личне карте, слику па чак у неким случајевима и број социјалног осигурања. Такође, припејд бројеви се више не могу неограничено куповати, максимално се може купити пет бројева одједном. Тексашки сенатор Џон Карона, творац овог закона сматра да ће нови закон увелико олакшати посао полицији. Ипак, не слажу се сви са његовим мишљењем, многи сматрају да нови закон озбиљно крши људска права оних који су у родбинским или пријатељским везама са осумњиченим, а који немају никакве везе са криминалом или одређеним злочином. Тајна дигитална дјелатност Прије двије године Обавјештајна служба Јужне Кореје је саопштила да је тајно прислушкивала телефонске разговоре утицајних домаћих политичких личности за вријеме администрације бившег предсједника Ким Дае - Јунга. Послије унутрашње истраге Ким Сеунг - Ју, шеф обавјештајне службе је саопштио да су се телефони прислушкивали све до 2002. године. Локални медији су објављивали да постоје и снимљени разговори између амбасадора Јужне Кореје у СAД и једног од руководилаца Самсунга о спонзорисању предсједничких кандидата 1997. године. У исто вријеме Ким Сеунг - Ју је, први пут, признао да је технички могуће прислушкивати и мобилне телефоне. На почетку 21. вијека шпијунажа је постала високо специјализована "дигитална дјелатност". Далеко од првих борбених линија и политичких интрига "старог свијета" модерна шпијунажа подразумијева анализу података прикупљених модерним техничким чудима. Специјализоване војне службе у свијету и данас се користе за прикупљање стратешких информација, али се ипак већина свјетских сила ослања на информације које прикупљају цивилне обавјештајне службе. Чињеница је да у модерном свијету у којем живимо, не постоји приватност. Кредитне картице, Интернет, мобилни телефони, шифре, безбједносне камере... из часа у час остављамо трагове сваког корака који направимо. Да и не говоримо о скривеним камерама, микрофонима, шпијунским сателитима и комплетним базама података којима се веома лако приступа. Посједовати информације о другима значи имати моћ над њима, а истовремено значи и потпуни губитак приватности... Уколико је коришћење програма Гоогле Еартх, помоћу којег можемо да видимо готово било које мјесто на земљи бесплатно, онда није тешко замислити каквом тек опремом располажу обавјештајне агенције развијених земаља. Припремила Радана КЛЕПИЋ ТAЈНИ AГЕНТИ Мало је жена у прошлом вијеку пробудило такве страсти као најчувенија шпијунка свих времена Маргарета Гертруда Целе, познатија као Мата Хари. Шест мјесеци прије

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.