Опозиција на нивоу БиХ скенере враћа на дневни ред

САРАЈЕВО - У сусрет овогодишњим локалним изборима у БиХ, који би требало да буду расписани у мају, а одржани на јесен, поново се јављају захтјеви за измјену законодавства и увођење скенера на бирачким мјестима, али нико са сигурношћу не може да каже да ли ће та иницијатива овај пут да уроди плодом.

Лидери СДС-а, ПДП-а, Наше странке, СДП-а и Независног блока, странака које су у Парламенту БиХ дјелују опозиционо,  у сриједу су договорили да ће припремити и у процедуру послати приједлог измјена Изборног закона. Предсједник Независног блока Сенад Шепић јуче није могао прецизирати када ће приједлог бити завршен, додавши да то треба брзо урадити, јер би локални избори требало да буду расписани у мају.

Шепић је за “Глас Српске” потврдио да ће позвати и друге странке да им се придруже, а циљ је, како је рекао, стварање услова како воља бирача не би била промијењена изборног дана када се биралишта затворе.

- Ради се о рјешењима о којима се, у одређеним формама, већ причало. То је увођење скенера на гласачка мјеста. Желимо да свуда у БиХ воља бирача буде стварна, односно да је неко не преправља - рекао је Шепић.

Процес гласања би, како је наговијестио, био исти као и сада.

- Постојали би гласачки листићи, хемијске оловке, људи би гласали, само би процес евидентирања ишао путем скенера и спријечила би се могућност да се нешто мијења и дописује након затварања бирачких мјеста - рекао је Шепић, уз оцјену да од тога могу једино да страхују они који варају на биралиштима.

Вјерује да се све може завршити у року од неколико дана, ако за то има политичке воље.

- То су рјешења која је нудила и Централна изборна комисија БиХ, која је то могла и сама урадити кроз правилнике - закључио је Шепић. 

Члан Стратешког одбора “Коалиције под лупом” и стручњак за изборно законодавство Вехид Шехић подвлачи да се годинама говори о измјенама Изборног закона БиХ и новим технологијама, али да ништа значајније није урађено.

- Волио бих да се нешто уради, али вријеме нас учи да увијек са резервом морамо да прихватимо оно што политичари најаве да ће урадити. Требало би увести скенере, односно омогућити електронско утврђивање резултата избора, али мислим да се политичка клима још није промијенила - закључио је Шехић.

Предсједник ЦИК-а БиХ Бранко Петрић јуче није одговарао на позиве, а недавно је за “Глас Српске” истакао да је ЦИК спреман да почне са увођењем нових технологија, али да Парламент БиХ треба да путем закона одлучи шта и у ком правцу хоће да се иде на том плану. Дугогодишњи члан радних група за измјене изборног законодавства Лазар Продановић (СНСД) недавно је, такође, истакао да су нове технологије потребне, али да би било добро да поново буде конституисана парламентарна радна група и настави посао.

Изборни закон БиХ до сада је мијењан више од 20 пута, али тиме нису ријешени суштински проблеми изборног процеса и партија. Најзначајнија промјена десила се прије расписивања локалних избора 2016. године, када је подигнут унутарстраначки цензус за освајање мандата на страначкој листи са пет на десет одсто за локалне и на 20 одсто за опште изборе, чиме је смањена могућност изборног инжењеринга на листама.

Човић

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић вјерује да БиХ до краја марта може имати изборни закон који ће обезбиједити, не само спровођење локалних избора на најбољи могући начин, укључујући и Мостар, већ и општих избора 2022. године.

- Изузетно је важно да у међувремену у ФБиХ нормално функционише и извршна и законодавна власт - истакао је Човић и додао да, што се њега тиче, федерална Влада може бити формирана одмах.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.