Олуја више неће бити, Срби више неће дозволити погром

Београд - "Олуја" више неће бити и српском народу се више никада неће догодити такав погром, али ће његове жртве бити урезане у вјечно памћење.

Порука за будућност, са освртом на трагичну прошлост, упућена је у четвртак увече из земунског насеља Бусије, гдје је одржана централна манифестација поводом Дана сјећања на страдање Срба из некадашње Републике Српске Крајине у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције, потпомогнутој снагама Армије РБиХ. У Бусијама, насељу на периферији Београда, скрасио се дио избјеглих крајишких Срба протјераних прије 21 годину. Баш као те кобне 1995. године, ријеке људи слијевале су се у колонама, али овог пута не бјежећи од смрти. Дошли су да би се поклонили жртвама "Олује". Тонови химни РС и Србије показали су да су Срби с обје стране Дрине уједињени у болу, али и одлучни да се супротставе сваком насртају.

Да се зло не понови

Премијер Србије Александар Вучић поручио је да Србија више никада никоме неће дозволити да изврши погром над српским народом.

- "Олуја" више неће бити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и никада никоме више неће дозволити такав погром - истакао је Вучић.

Нагласио је да Срби не намјеравају да забораве своју историју и да Србија нема намјеру да ћути о злочинима који су почињени над српским народом 4. августа 1995. године.

Предсједник РС Милорад Додик рекао је да је побједа српског народа живот, жеља да живи у миру и да свима да мир. Истакао је да су Срби данас уједињени више него икада и да морају рећи да су побиједили, јер су преживјели.

- Један смо народ, страдање и патња. Народ за који су неки мислили да треба да нестане, не знајући да народ не може да нестане, али су нам приредили патње кроз које смо пролазили и побиједили, зато што смо опстали и зато што живимо - нагласио је Додик.

Патријарх српски Иринеј поручио је након што је испред цркве Светог Кирила и Методија служио парастос за Србе убијене током "Олује" да злочин треба опростити, али не и заборавити, да се зло не би поновило.

- Мене озбиљно забрињава мук Римокатоличке цркве на ово што се дешава данас и сва ранија трагична збивања. Њихов глас се не чује и није се чуо ни 1941. године, када су Срби уместо заштите у Загребу чули звукове ханџара - рекао је патријарх Иринеј.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић рекао је да Срби имају тужну и крваву историју, које се морају сјећати и боље је научити, јер је српски народ у 20. вијеку платио високу цијену за слободу и опстанак.

- Младе генерације морају да знају шта нам се дешавало да би били спремнији да се заштите и остану своји на своме - рекао је Савановић.

Тмурна сјећања

Бусије су биле претијесне да приме све који су дошли да одају почаст жртвама "Олује" и тихо се помоле за њихове душе. Никад више тишине и више људи. За некадашње Крајишнике, данашње становнике Бусија, вријеме као да је стало.

- Била сам у колони. Имала сам "фићу". Сјећам се, боже мој, ко да је јуче било. Муке су то биле, моје дијете. Немаш да се покријеш, нема ни хљеба, очи не смијеш да склопиш од страха да их више не отвориш, али побиједисмо. Преживјесмо и то зло - препричава августовске дане 1995. Воја Вученовић.

Затекли смо је испред жуте кућице надомак православног храма. Стоји испред капије. У једној руци јој вунено клупко и игле, док другом крије очи од сунца, покушавајући да види колико то људи долази у њене Бусије, на годишњицу несрећне "Олује". На питање како је, каже: "Мораш гласније, пуно гласније. Не чујем ја од оне њихове 'Олује'".

- Овдје смо 15 година, а били смо свуда, од Инђије, па не знам ти гдје више. Тешка нас је судбина задесила. Била сам и на имању, али како да се вратим њима опет. Не могу. Боле ране још, ко и ове старе кости - прича Воја која се у Бусијама скрасила са тешко обољелим супругом.

На огради до бине не трепћући програм прате муж и жена. У црнини. Тешко причају, јер сјећања стежу груди и не дају ријечима да изађу. Она, након неколико секунди, удахну и поче, држећу руку на грудима.

- Из Книна смо. Ја сам ишла на имање. Он није. Боље не ићи - рече Смиља Смиљанић, чију исповијест прекиде жена, која из масе повика: "Поздравите ми Бањалуку".

То и Смиљи поможе да настави причу.

- Бањалука нас је спасила кад смо бјежали. Отуд смо дошли у Руму, па у Батајницу, па у колективном центру девет година. Сад имамо кућу. Мучимо се. То никада неће проћи, не пролази то, али морамо да живимо - застаде Смиља кад више није могла да задржи сузе у очима.

Превише их се скупило у Бусијама. Те ноћи сузе су савладале кршне Крајишнике када су Бусијама одјекнули звуци и пјесма родног краја и незаборавног завичаја.

Дјевојка из колоне

На централној манифестацији присутнима се обратила и Јелена Шарић, која је као дјевојчица прошла голготу у колони. Данас живи у Србији.

- На овај дан прије 21 годину добили смо, нажалост, ново име - избјеглице. Рат нам је однио све. Не бих вољела да се ово деси било којем народу. Желим да живимо у миру и слози, али да заборавимо никада не можемо - рекла је Шарићева.

Звона и сирене

Звона са београдских храмова и сирене тачно у подне у петак су обиљежила 21 годину од страдања Срба у "Олуји".

У цркви Светог Марка у Београду у петак је служен парастос, послије којег је положен вијенац на спомен-плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на просторима бивше Југославије. У Београду је одржана и меморијална академија под називом "И Срби су жртве", којом је завршено обиљежавање Дана сјећања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.