OHR рушењем Дејтона креирао општу кризу

Бањалука - Једини пут којим БиХ може ићи је договор и поштовање Дејтонског споразума чему је Република Српска потпуно посвећена, навео је предсједник РС Милорад Додик у честитки грађанима РС и БиХ поводом 17. годишњице парафирања Дејтонског споразума.

Честитка

- Прије 17 година парафиран је Дејтонски споразум којим је окончан крвави грађански рат у БиХ. Тиме је БиХ добила пријеко потребни мир, а РС је још једном потврђена као међународно-правни субјект - навео је Додик у честитки и додао да су Дејтонским споразумом, као међународним уговором, утврђена правила послијератног уређења и функционисања БиХ.

- Нажалост, оспораваоци и кршиоци Дејтонског споразума и данас праве нестабилност и неповјерење у могућност изградње заједничких институција БиХ, онако како је то регулисано споразумом. Највећи кривци за нестабилност и неспособност БиХ у изградњи заједничке будућности су високи представници и OHR - истакао је Додик.

Нагласио је да су високи представници и OHR у бројним случајевима, супротно јасном и врло ограниченом мандату по Анексу 10 Дејтонског споразума, чинили правно насиље и штету мијењајући правила из споразума.

- БиХ је споразумна држава три конститутивна народа настала у Дејтону, које није ни било прије тога. На томе би требало темељити све унутрашње договоре легитимних народних представника и градити заједничку будућност. Оно што је дио међународне заједнице путем OHR-а чинио у протеклих 17 година, показало се као контрапродуктивно по функционисање и могући напредак БиХ - навео је Додик.

Анекс 4

Предсједник РС је истакао да је најважнији дио Дејтонског споразума његов Анекс 4, који је Устав БиХ. С циљем разумијевања споразума сачињена је анализа "Анекс 4 - по моделу Устава САД - Начин настанка и опстанка БиХ". У овом документу, који је приложен уз честитку предсједника РС, наведено је да је полазна основа и исходиште свих разматрања о БиХ чињеница да је ријеч о државној заједници насталој у Дејтону.

- До тада није било државе БиХ у садашњим оквирима, јер се радило о територији насталој растурањем и распадом СФР Југославије. Зато су зараћене стране РС и квазидржава коју су чиниле "Република БиХ" и ФБиХ као недефинисани скуп, формулисале принципе мировних преговора - наводи се у документу.

Додаје се да је РС тиме добила и међународно признање и није била никаква побуњена страна против међународно признате Републике БиХ.

- Пријератно централизовано уређење БиХ, као једне од република СФР Југославије, било је неодрживо. Услов опстанка БиХ у такозваним авнојевским границама је била радикална децентрализација. То је и крунски доказ да дејтонска децентрализација није била посљедица рата, нити наводне агресије на БиХ - истиче се у документу.

Истакнуто је да је за креирање Устава БиХ основ био Устав САД.

- Ником разумном не пада на памет да мијења амерички Устав, па зашто се онда атакује на Устав БиХ, који је умногоме његова копија - додаје се у документу "Анекс 4 - по моделу Устава САД - Начин настанка и опстанка БиХ".

Анекс 4 као најважнији дио Дејтонског споразума, наведено је, ни послије деценију и по није добио шансу за остваривање темељних принципа децентрализоване и демократске државе, а његова противправна ревизија донијела је додатну нестабилност и незадовољство код сва три конститутивна народа. Истиче се да је међународна заједница својом дугогодишњом кривом политиком стварања БиХ супротно међународном уговору и међународном праву, направила својеврсног "државног монструма" којим су незадовољна сва три конститутивна народа.

- Сви знају да је Федерација основни уставни проблем у БиХ. За ФБиХ и Венецијанска комисија и политички аналитичари и страни политичари кажу да је неодржива уставна конструкција. Тек послије уставних промјена у ФБиХ биће могуће приступити промјени Устава БиХ којим ће се констатовати постојање три територијалне јединице које творе БиХ као конфедерацију. Тиме би БиХ опстала цијела, али из три дијела - пише у документу.

У анализи је наведено да се будућност БиХ као заједничке државе оцртава у два могућа правца. Први подразумијева реконструкцију ФБиХ и формирање хрватске територијалне јединице, а други је њен распад на три етничке територијалне јединице, чак и у условима да претходно не буде ријешено хрватско питање.

Дејтонски споразум парафирали су 21. новембра 1995. године, послије тронедјељних преговора, тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Дејтонски споразум је званично потписан 14. децембра 1995. године у Паризу.

Дејтон темељ

Предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић оцијенио је да је Дејтонски споразум једино чврсто тло на којем стоји БиХ, јер нема компромиса о неком другом облику унутрашњег уређења БиХ.

Потпредсједник РС Емил Влајки поручио је да преко историјског компромиса треба прихватити Дејтон као помирење, толеранцију, демократију и равноправност.

Бивши предсједник РС Биљана Плавшић казала је да БиХ не функционише зато што се не поштују основе Дејтона. У Амбасади САД у БиХ су истакли да је Дејтонски споразум поставио основе за будућност БиХ као стабилне, просперитетне, демократске и мултиетничке земље која се састоји од два ентитета и три конститутивна народа.

Премијер Србије Ивица Дачић сматра да Дејтонски споразум заслужује да буде историјски документ српског народа, јер је њиме створен први српски ентитет у српској историји преко ријеке Дрине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.