Одлазак кључног свједока Изетбеговићеве подвале

Бањалука - Португалски дипломата Жозе Кутиљеро који је преминуо прије два дана у 86. години био је префињени дипломата, али са ограниченим мандатом, тврди у изјави за “Глас Српске” први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник.

Био је креатор плана који је могао да спријечи рат, али о догађајима у првој половини 1992. године и понашању Алије Изетбеговића који је прво ставио потпис на тај документ, а затим га, испоставило се, на наговор тадашњег америчког амбасадора у Београду, повукао, у сарајевским медијима и већем дијелу јавности углавном се ћути.

Присјећајући се детаља Кутиљеровог мировног плана, Крајишник каже да се код Кутиљера за разлику од већине других дипломата никада није осјетио анимозитет према српској страни.

- Кутиљеро је заједно са лордом Питером Карингтоном средином фебруара 1992. године у Лисабону предложио план за рјешавање кризе, а састанак све три делегације у БиХ почео је 16. марта 1992. године у резиденцијалној вили “Конак” у Сарајеву. На том састанку све три делегације су рекле шта желе - присјећа се Крајишник детаља са тог састанка и плана који је могао да спријечи рат у БиХ.

Он истиче да је за српску страну било проблематично што јој је нуђена једнонационална аутономна јединица унутар БиХ, али састављена од више територијално раздвојених ентитета.

- Ми смо се мало нашалили и Кутиљеру рекли: “Ми смо скромни, ми хоћемо само један ентитет”. Он је послије тога, било је око десет сати ујутро, отишао на разговоре с муслиманском страном и до поподне их убјеђивао да пристану на наш један ентитет. Они нису пристајали и на крају су да би се одбранили од њега, пристали су на један ентитет, али да буде заједничка војска. Када нам је то пренио, ми смо Кутиљеру рекли да има нашу ријеч да ћемо ријешити питање војске, али да прво ријешимо ово питање које смо тражили - присјећа се Крајишник.

Иако је било још много непознаница, он каже да су послије тога усвојени принципи, истичући да је каснијим одбацивањем тог плана од стране Алије Изетбеговића направљена велика грешка.

- Да је Кутиљеров план прихваћен не би било рата и то је велика кривица муслиманске стране, искључиво муслиманске. Да су прихватили тај план, ми бисмо добили далеко мање него што смо касније добили Дејтонским споразумом. Тако да ако гледамо са тог становишта, Муслимани су направили двоструку грешку. Ми нисмо могли избјећи рат, јер нам је наметнут, али Дејтонским споразумом смо добили више него што је било предвиђено Кутиљеровим планом - каже Крајишник.

Према његовим ријечима, код њих је недостајало добре воље, јер су имали подршку моћног савезника и вјеровали су да ће силом добити БиХ без ентитета.

- Дејтон је модификован Кутиљеров план, али много бољи по нас. Кутиљеро је признао да није могао себи да дође да они нису прихватили његов план. Та мапа националних ентитета јесте била као леопардова кожа, али Муслимани нису то прихватили, а да су прихватили било би им много боље.  Али тако то иде када неко прави аранжман с ђаволом. Ђаво му не да, да га заврши онако како је добро, већ како ђаво хоће - закључује Крајишник.

Подсјећамо, Жозе Кутиљеро је у Хагу као свједок одбране на суђењу Радовану Караџићу директно оптужио Алију Изетбеговића и његову странку да су минирали мировни план прихватајући, па повлачећи потпис и да је такво понашање изазвало рат.

- Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа 18. марта 1992. године и мапе која је дио Дејтонског споразума из новембра 1995. године показује да је, након три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани - изјавио је својевремено Кутиљеро.

План

Тадашњи национални лидери Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан, Кутиљеров план су потписали 18. марта 1992. године.

Изетбеговић је десет дана касније, послије састанка са америчким амбасадором Вореном Цимерманом повукао свој потпис и увео БиХ у троипогодишњи грађански рат у којем је страдало 100.000 људи.

Кутиљеров план предвиђао је стварање три конститутивне националне јединице. Муслиманској јединици припало би 50 општина, односно 44 одсто територије БиХ. Српској конститутивној јединици припало би такође 44 одсто територије коју је чинило 37 територијално већих општина, а Хрвати би добили 20 општина или 12 одсто територије БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.