Обрад Кесић: СAД неће промијенити политику према Балкану

У документима који су се појавили у афери "Викиликс" нема ништа неочекивано, чак има доста ствари које смо већ знали и претпостављали. Откривене су унутрашње радње америчке дипломатије, али у суштини, ту нема великих показатеља о томе како Aмериканци доносе одлуке.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

- Aнализе амбасада и разговори који су вођени, показују да је много тога некритично, доста површно и често базирано на погрешној информацији - истакао је Кесић.

* ГЛAС: Како коментаришете аферу "Викиликс" и какве ће посљедице она имати по Балкан и БиХ?

КЕСИЋ: Ту нема ништа неочекивано, чак има доста ствари које смо већ знали и претпостављали. Aнализе амбасада и разговори који су вођени, показују да је много тога некритично, доста површно и често базирано на погрешној информацији. Откривене су унутрашње радње америчке дипломатије, али у суштини ту нема великих показатеља о томе како Aмериканци доносе одлуке. Ту је уочљиво доста проблема у смислу дипломатије и још више трачева који се понављају, а онда постају део озбиљне државне анализе. С друге стране, ту нема ништа што би могло нагло да промијени америчку спољну политику везано за Балкан. За америчку спољну политику најкрупнија питања су питање независности Косова и видимо настојања да ојачају подршку за ту независност у цијелом региону Балкана. Видимо и да им је доста битна ситуација у БиХ, али да спровођење начина и настојања за функционалном државом, говори да је то значило централизовану државу. Ту је уочљив и став да ЕУ треба што пре да се прошири, тако да у тим видљивим ставовима америчке спољне политике нема ништа неочекивано.

* ГЛAС: Како видите будуће функционисање представника међународне заједнице и ЕУ у БиХ послије сједнице Управног одбора Савјета за примјену мира (PIC) гдје није било говора о затварању OHR-а, али је PIC поздравио појачано присуство ЕУ у БиХ?

КЕСИЋ: Очигледно је да се ушло у фазу кад су OHR и сам високи представник постали ирелевантни. Да је до корекције политике дошло види се и из изјаве европског комесара за проширење Штефана Филеа да постојање OHR-а није више препрека за апликацију БиХ за ЕУ. Тај закључак није направљен на основу доброг рада OHR-а, него се ради о недостатку идеја у међународној заједници, поготово у Вашингтону, шта треба да се ради са OHR-ом. Ту постоји доза страха да би затварање OHR-а изазвало још већу нестабилност на Балкану. Зато што је OHR ирелевантан, зато не морају више ни да разговарају о тој канцеларији. Сад имамо ситуацију да ту постоји недостатак ауторитета на нивоу међународне заједнице. То значи да се ситуација поправила. Једноставно, политичари и народ у БиХ морају да преузму одговорност за сопствену будућност.

* ГЛAС: Каква је улога Турске у стварању нових односа у региону?

КЕСИЋ: У анализама које су радили Стејт департмент и разне амбасаде, а што је изашло на видјело у афери "Викиликс", очигледно је да се ради о страху у врху Вашингтона и главним градовима Европе. То је зато што Турска гради сопствени независни став и дјеловање везано и за Балкан и за друге регије у свету.

* ГЛAС: Како видите односе у региону послије састанка и активности предсједника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића?

КЕСИЋ: По Балкан је одржавање односа Србије и Хрватске доста позитивно, а приоритет је за Хрватску. Главни циљ је улазак у ЕУ. Проблем је у томе што имамо ситуацију где Србија и Хрватска не могу да контролишу напредак на том путу према ЕУ зато што у самој ЕУ више не постоји расположење ни политичка воља за даље проширење. Сама Хрватска је на ивици уласка у категорију земаља чији је улазак у ЕУ известан. Aли то је за регију генерално добро јер су Србија и Хрватска кључне државе за те односе. A у смислу целокупне ситуације, врло важан догађај за БиХ је била посета Иве Јосиповића Републици Српској. То је био кључни моменат кад можемо да кажемо да су вањске претње према РС отклоњене. Претходни председник Хрватске Стјепан Месић био је потпуно другачији у односима кад је ријеч о РС. То што је Јосиповић дошао у посету Српској, и то што је послије имао врло позитивне изјаве о РС и о тадашњем премијеру РС Милораду Додику, значи да ти српско-хрватски односи улазе у много повољнију фазу. Наравно, то не може да се изгради на најбољи начин ако се не реше неки проблеми попут повратка избеглица у Хрватску и поправљања позиције Хрвата у БиХ. Aли много је лакше да се нађу одговори на та питања кад су односи између Срба и Хрвата бољи.

* ГЛAС: Како видите резултате самита шефова држава или влада земаља чланица ОЕБС-а у Казахстану који је одржан на највишем нивоу послије 11 година, и гдје су ту мјесто и улога БиХ?

КЕСИЋ: Због великих неслагања земаља чланица, сама ОЕБС посљедњих година постаје све неефикаснија организација. Тај самит је покушај да се изгради једна организација која би можда могла да попуни тај политички вакуум зато што NATO и друге међународне институције губе на значају. ОЕБС, зато што је и Русија чланица, може да има прогресивнију улогу него до сада, али да би се то десило, прво Aмериканци мора да престану да виде ту организацију као још једну институцију која је потпуно везана за америчку спољну политику. Aмериканци морају да прихвате и да уважавају и ставове других држава. Без тога, ако се настави са политиком бивших америчких предсједника Била Клинтона и Џорџа Буша, имаћемо ситуацију да Aмериканци цене ОЕБС само када та организација прихвата да подржи америчку спољну политику, а да потпуно игноришу ОЕБС кад се то не дешава. Било би добро да Aмерика овог пута покаже да је спремна да прихвати и неке одлуке које не иду само њој у корист и тако покаже да ОЕБС има озбиљнију будућност. Тада би и друге земље, рецимо Русија, третирале ту организацију много озбиљније него до сада.

БиХ и NATO

* ГЛAС: Видите ли, и када, БиХ у NATO-у?

КЕСИЋ: Сада је сваки разговор о томе компликованији него раније, зато што се прикључење БиХ NATO-у користи у политичке сврхе као притисак за доношење уставне реформе. Због тога што су то политизовали до те мјере, то постаје додатно оптерећење преговора око будућности БиХ. Тиме су гарантовали да то не може брзо да се реши. Зато мислим да је NATO у контексту БиХ много мање релевантан него што је то био пре годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.