Обрад Кесић: Нема распакивања Дејтона

Због косовског преседана и догађаја на Криму Запад више не може да гарантује да се границе у Европи неће мијењати, сматра Обрад Кесић, шеф Представништва РС у САД.

Он сматра да се за РС и Србију ту ствара прилика да с једне стране буду мост између Запада и Русије, али и да се на Западу створи веће разумијевање за позицију РС.

"Ми не знамо како ће ово све да се заврши, али постоји могућност да се интерес РС за већу самосталност и повратак отетих надлежности лакше оствари", рекао је Кесић.

Он је, међутим, позвао и на опрез, указавши на то да РС, БиХ и Балкан не би требало да постану фигура на шаховској табли.

НН: Предсједник Обама је номиновао новог амбасадора у БиХ Маурин Елизабет Кормак. Шта можемо очекивати?

КЕСИЋ: Због тешкоћа у односима републиканаца и демократа закочен је цео процес у вези с одобравањем амбасадора. Републиканци то користе као вид притиска на администрацију и она се нашла у ситуацији да мора да чека. Таква је ситуација сад у Америци. И код њих има таквих проблема кад између две стране нема сарадње и онда цела држава трпи.

НН: Да ли именовање Кормакове може нешто више рећи о новој америчкој политици?

КЕСИЋ: Генерално, можемо рећи да је БиХ коначно постала нормална земља, барем што се тиче америчке дипломатије. БиХ више не привлачи већу пажњу у Стејт департменту.

НН: Упркос томе што се протеклих мјесеци стално говори да се спрема нека нова америчка иницијатива за БиХ?

КЕСИЋ: У задњих десет година откад ја пратим ситуацију у БиХ говори се да ће промена амбасадора довести до нове америчке политике. У Сарајеву постоје такве жеље јер је очекивање да неко са стране треба да решава проблеме у БиХ. Моје искуство у Вашингтону у последњих годину-две је да нико не жели да се озбиљно бави решавањем проблема у БиХ.

НН: Прошли амбасадор је покренуо пројекат реформе ФБиХ. Да ли он "умире" његовим одласком, или ће то наставити наредни амбасадор?

КЕСИЋ: Било је веома нејасно шта уопште представља тај пројекат, да ли је то формалан пројекат који ужива подршку америчке администрације? И онда је у једном моменту дошло до забуне јер се амбасадор с једне стране везао за пројекат, а истовремено се дистанцирао, па је рекао да то раде невладине организације. Због тога је тешко рећи да је то нека америчка иницијатива зато што се Америка у једном моменту дистанцирала од тога. Ако тај пројекат и није потпуно мртав, он "умире" природном смрћу.

НН: Да ли то значи да више неће бити неког мијешања са стране?

КЕСИЋ: Увек ће бити мешања са стране. Ако ништа друго, то је људска нарав да дипломате то виде као лични изазов. Нажалост, на овим просторима амбасадори и дипломате кад долазе желе да се мешају и да постану неки политички фактор. Мислим да се таква ситуација наставља, али у данашњем контексту они више не могу да имају утицај као раније. Нема више повратка у дане кад се све наметало одлукама високог представника. Ви видите да се више његов глас ни не чује.

НН: Нема распакивања Дејтона?

КЕСИЋ: Дефинитивно нема. Има жеље за реформама, али свако има различите идеје шта те реформе значе. ЕУ као целина има једну идеју, свака чланица ЕУ има своје мишљење, Америка неко своје. Кључно је да смо дошли, а рекао бих да је то највише ради напора који је дошао из РС, до тога да нико више не заговара високоцентрализовану државу БиХ. Чак смо доживели и то да и Педи Ешдаун, који је највише радио на централизованој држави, сад признаје да је опстанак БиХ кроз децентрализацију. Сад треба да радимо на томе да их убедимо да се заједничка функционална држава задржи кроз федерализам, па чак и конфедерализам.

НН: Да ли се нешто сад мијења у Европи што би на нас овдје имало утицаја након ове конфронтације Запада и Русије због Крима?

КЕСИЋ: Имају три ствари које се мењају и које утичу на нас. Прво је то како гледамо нашу прошлост деведесетих година. За Америку је то било црно-бело: све што је Америка радила је било добро и оправдано и радили су у складу са међународним правом. Сад, због ситуације у Украјини, све већи број гласова значајних људи на Западу говори да је акција Русије у вези са Кримом директно повезана са понашањем Запада у бившој Југославији и да је Запад створио темељ на којем сад Русија гради. Направљен је преседан и сад морају да живе с тим. Због тих њихових потеза свет је данас нестабилнији.

НН: Значи, опет се сломило на нашој глави?

КЕСИЋ: Па јесте. Срби су ту морали да страдају, а до неке мере и Хрвати, јер Хрвати су највеће жртве Дејтонског споразума. Тако је са малим народима кад се велике силе расправљају и граде неки нови систем. Али сад се прави ревизија прошлости која иде нама у корист зато што то мења слику о РС и Србији. Можемо да дођемо до тога да Запад почне да има веће разумевање за ставове РС.

НН: Може ли се у том контексту гледати изјава Мајкла Кирбија, америчког амбасадора у Србији, који је рекао да "ми мислимо овако, а нека Србија сама одлучи како ће она гледати на то што се десило на Криму"?

КЕСИЋ: Може се гледати и тако, али мислим да Америка жели да новим властима у Србији да мало простора, да их не притишћу превише, зато што Србију сад притишћу неки други попут Немачке, који ће тражити од ње да не буде неутрална. Ако Србија стане на ту страну, онда улази у сукоб са Русијом, где има озбиљне економске интересе. То је сад јако тешка ситуација за Србију, па амбасадор Кирби хоће да каже да Американци нису "лоши момци". Али да се ја вратим свом излагању... Оно што се још мења овим догађајима у вези са Кримом је - шта има предност: самоопредељење народа или територијални интегритет државе? Деведесетих смо имали један одговор Бадинтерове комисије, која је рекла да су носиоци суверенитета југословенске републике, али онда је направљен преседан са Косовом када је речено да народ има право на самоопредељење ако је тај народ угрожен. Сад, то је један правни концепт који је тешко дефинисати - шта значи бити угрожен? Сад имамо тај референдум на Криму, имамо овај референдум у Венецији, прича се о референдумима у Шкотској, Каталонији... Има све више покрета у Европи о праву народа на самоопредељење. Сад Европа и Америка морају да се баве питањем које је за њих доста опасно. Многи народи желе да следе пример Косова. И ту постоји још једна ствар, сукоб великих сила, и некакав повратак у хладни рат. Овде за РС и Србију постоји и прилика, али и претња. Прилика је да, по мом мишљењу, Србија може да буде мост између Европе и Америке с једне и Русије с друге стране. Сви се сад нуде да буду посредници, али нико нема ту позицију као Србија данас. Такође, и РС има ту прилику. РС гледа своју будућност кроз оквир који се сад гради. Распад Југославије и даље траје. Они који нам говоре да је готово с променама граница више не могу да гарантују да се границе неће мењати у будућности. Ми не знамо како ће ово све да се заврши, али постоји могућност да се интерес РС за већу самосталност и повратак отетих надлежности лакше остваре. А исто тако, у овом сукобу РС, па и цела БиХ и Балкан, могу да буду једна фигура на шаховској табли. Зато ту треба да будемо врло опрезни и разумемо да, кад се сукобљене стране договоре, неће пуно размишљати ако треба да жртвују неког пијуна. То је контекст. Значи, ово што се дешава може да буде прилика, али и претња. Такође, ситуација у вези са Кримом је прилика за сарадњу Београда и Бањалуке.

НН: Предсједник Путин је навео примјер самопроглашења независности Косова као оправдање за кримски референдум. Да ли се отвара опасност да Косово на крају ипак буде признато као држава?

КЕСИЋ: Не, зато што је питање Косова политичко питање, а политика Русије је врло јасна: Русија ће увек да подржи став Србије. Промена једино може да дође ако се промени став Србије о независности Косова. Али такав став имају и друге земље попут Грчке и Словачке.

НН: И Шпаније...?

КЕСИЋ: Шпанија, па и Кипар, су у потпуно другачијој позицији. Шпанија никад неће признати независност Косова због унутрашњих проблема, чак и кад би га Србија признала. Она нема интерес да прави такав преседан, тако да се не плашим да ће Русија признати Косово. Путин је рекао нешто сасвим друго: "Не може бити оправдана свака интервенција Запада да могу да крше међународно право кад им падне на памет, а онда кад Русија брани своје интересе говоре да је то кршење међународног права". Путин је тиме у ствари поручио да Русија неће да трпи такву бахатост Запада.

Косово је Србији отето насилним путем

НН: С обзиром на то да је данас годишњица бомбардовања Србије, не могу да Вас не питам за коментар како данас видите тај догађај?

КЕСИЋ: Пре свега треба Запад да се подсети на то кад је војном интервенцијом отео део територије од Србије кроз насиље. Сваки пут кад говоре о насилном понашању Русије нека то ставе у тај контекст. Срби треба без стида отворено да говоре да су тада били жртве и да је отимање Косова довело у питање територијални интегритет свих осталих држава. Мислим да од стране Америке и ЕУ видимо једну лицемерност кад кажу да је Косово јединствен случај зато што је Милошевић извршио насиље и да је то био резултат проглашења независности. Али морамо их подсетити да Косово није постало независно за време Милошевића, него за време демократске власти. Косово је прогласило независност од демократске Србије која је добила признања за демократију од ЕУ, НАТО-а и Америке кад су говорили да се Србија вратила у цивилизовано друштво. Не смемо то заборавити и морамо стално на то подсећати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.